PISCI IZ VRANESKE DOLINE

H R A B R I L O V A C

(PREMA PRIČI JOŠIĆ BRANKA IZ BAČKOG GRADIŠTA –
PRIBELEŽIO MIRKO RAKOVIĆ – DANA 18.05. 2014. )

PRIČA MENI MOJ KOMŠIJA BRANKO
SUNCE MI GA OGREJALO ŽARKO,
KAD JE IM’O KOMŠIJU DANETA
ŠTO JE BIO MIRNI OD JAGNJETA.

VOLEO JE PESME I STIHOVE
OD ZEČEVA PRAVIO DIVOVE,
BILA MU JE DRAGA SVAKA TEMA
HRABRI MOMAK KOJEM MANE NEMA.

JEDNOG DANA SPREMIO SE DANE
ODE LOVIT U KLJUTIĆA STRANE,
O RAMENU PUŠKU OBJESIO
A ZA LANAC KERA UHVATIO.

DOĐE DANE DO KLJUTIĆA STRANE
PA REŠIO DA MALO ZASTANE,
PUSTI KERA DA ON DIVLJAČ TJERA,
KERA LAJE, DANI ZNAKE DAJE.

DANE OKO MALO DALJE BACA
PA JE DIVLJEG UGLEDAO PRASCA,
IDE PRASAC DEBEO K’O LAĐA
AL GA DANE NE SMIJE DA GAĐA.

ŠTA DA RADI – NA UM MU JE PRVO
PA RIJEŠI SAKRIT SE ZA DRVO,
SRCE DRHTI, KOSA MU SE JEŽI,
PA SAD NE ZNA KUDA BI DA BEŽI.

KAD JE SVINJA DALEKO OTIŠLA
TADA S DANA GROZNICA JE SIŠLA,
KAD NE SMIJEM DIVLJEG PRASCA TUĆI
NAJBOLJE JE DA SE VRATIM KUĆI.

JEDAN METAK UVIS OPALIO
REĆ’ ĆE ŽENI DA GA JE RANIO,
PRAZAN RANAC VISI NA RAMENA
STALNO MISLI ŠTA ĆE REĆI ŽENA.

DŽABE SAM TI PUŠKU NABAVILA
DIVLJEG MESA NISAM OKUSILA,
ZATO DANE JA TI ŽELIM SREĆU
ALI O TOM GOVORITI NEĆU.

MUKE MOGA DJEDA

MORAM NEŠTO NAPISAT O SPASI
KOJI MNOGO SIROTINJE SPASI,
JOŠ GA PAMTE I SVI MUSLIMANI
JER NJEGOVA KRAVA IH ODHRANI.

DJED JE BIO SRCA MEKANOGA
NIJE ZNAO ODBITI NIKOGA,
DAVO KRAVE DA IH MUZU ŽENE
ŠTO IMAJU DEČICE MALENE.

DJEDA SPASA SVI SU POŠTOVALI
AL’ MU NISU DUGOVE VRAĆALI,
NIJE ĐEDO POTPISAT SE ZNAO
AL’ JE SUDU PRSTE PRITISKAO.

MOJ JE ĐEDO USTAJO U ZORU
DVESTA KRAVA IMO NA IZORU,
SVAKI DAN JE NAROD DOLAZIO
DA BI NEŠTO OD ĐEDA ZAJMIO.

KO GOD TRAŽI – ĐEDO GA USLUŽI
A POSLIJE MORA DA GA TUŽI,
LAŽOV SUDU TADA OBEĆAVA
DA ĆE VRATIT KAD IMADE PARA.

BJEŠE DOSTA UDOVICA GLADNI’
ONE ZAJME, A ĐEDO ODRADI,
IMO ĐEDO SVOJE DJECE DOSTA
OD PETROVCA DO SANSKOGA MOSTA.

ON ODHRANI SVU OPŠTINU KLJUČKU
AL MU OPET ZAPALIŠE KUĆU,
UNUKA JE DEVETNAJEST IMA’
A U SELU POMOGO JE SVIMA.

SPAŠAVO JE KO JE IMO MUKE
SVE OD KLJUČA PA DO BANJA LUKE,
MOGA ĐEDA SVI DOBRO POZNAJU
NAJČUVENI BIO JE U KRAJU.

ON JE ROĐEN U DONJEM RATKOVU
SVI POŠTENI LEGENDA GA ZOVU,
UNUK BRANKO OVU PESMU PIŠE
TAKVOG ĐEDA NIKO NEMA VIŠE.

LJUDI MOJI OVO JE ISTINA
I DAN DANAS TU SVEDOKA IMA,
UNUK BRANKO SA ĐEDOM SE DIVI
BLAGO ONOM KO DOVIJEK ŽIVI.

BABA JANJA POŠTOVALA ĐEDA
ALI TUĐIM ŽENAMA GA NEDA,
VOLELA GA I NOGE MU PRALA
ŠTO TRAŽIO SVE JE NJEMU DALA.

NEMOJ IĆI TUĐIJEM ŽENAMA
NEĆE BITI SVAĐE MEĐU NAMA,
UNUK BRANKO OVO NAPISAO
ĐED JE UMRO - MNOGO MI GA ŽAO.

SVE ŠTO PIŠEM TO VAM JE ISTINA
NIJE NI ĐED REPA BEZ KORENA,
PA I OVA PESMA NEK SE NAĐE
ČITAOCE MNOGE DA PRONAĐE.

PUNO HVALA RAKOVIĆU MIRKU
ŠTO MI OVU UKAZA PRILIKU,
DA O NJIMA MAKAR OVO KAŽEM
SVE ISTINU JER NEĆU DA LAŽEM.

OVE DVIJE MALENE PESMICE
NEKA KRASE NJEGOVE STRANICE,
MOŽDA ĆE IH NEKO PROČITATI
I ZA TO ME NETREBA PITATI.

JA SAM ČOVEK OD NEKOG POŠTENJA
I U SVAKOG IMAM POVERENJA,
NEK I MOJI UNUCI SE DIČE
ŠTO NAPISAH OVE DVIJE PRIČE.

I ČITALAC KAO SOKO SIVI
UVEK TOME MOŽE DA SE DIVI,
JA SAM ROĐEN U PONOSNOJ BOSNI
GDE SU LJUDI UVIJEK PONOSNI.

U ONOME PONOSITOM KRAJU
GDE SE LJUDI VRLO DOBRO ZNAJU,
SVAKO DOBRO TU SE DUGO PAMTI
JER NIKOGA NE ZNAMO VARATI.

OD SVAKUDA KOD NAS DOĐU LJUDI
JER NEMAMO POKVARENE ĆUDI,
KO GOD DOĐE IMA DA SE DIVI
BLAGO ONOM KO DOVIJEK ŽIVI.

K U Ć O M O J A




KUĆO MOJA ČAĐAVU TI GREDU
U VELIKU ZAPAO SAM BEDU,
PO EVROPI JA SAM SVUDA PROŠO
DVE GODINE K TEBI NISAM DOŠO.

NIT SAM DOŠO - NITI SAM TE VIĐA
POKRAJ TEBE TEČE LJUBOVIĐA,
MALA REKA KAO SUZA ČISTA
KOLIJEVKA SLAVNIH KOMUNISTA.

U TEBE SU SVOJU KRVCU PRALI
A MNOGI SU I ŽIVOTE DALI,
ZA SLOBODU SVOJIH POTOMAKA
POPUT SLAVNOG KRALJEVIĆA MARKA.

JEDAN OD NJIH I MOJ STRIC JE BIO
ŠTO SE ŠVABI NIJE PONIZIO.
SIVI SOKO I JUNAČKI TIĆU
BEŠE HEROJ VELJKO RAKOVIĆU.

ON NAM BRAĆO UMRO NIJE
IME MU SE PESMOM VIJE.
VEDRO NEBO, ZORA PLAVA
SAD U SLAVI V E LJ K O S P A V A.

JEDNOG DANA JA ĆU K TEBI DOĆI
VALJDA ĆE MI SAMI BOG POMOĆI,
DA U TEBI MOJ ŽIVOT NASTAVIM
ZAVIČAJU VEČNO DA SE DIVIM.

(MIRKO RAKOVIĆ - 01.12.2015. GOD.)

POEZIJA I PROZA
                                       
 

         Prilikom  moje posete gradu Subotici i  mom bratu Milovanu  slučajno sam zapazio dosta veliku zbirku napisanih, a ne objavljenih pjesama, pa smatrajući da bi bila veoma  velika šteta da sve to padne u zaborav, posvetio sam izvesnu pažnju jednom veoma  malom delu te poezije, koje ću u narednih nekoliko listova ove knjige prepisati, onako kako ih je on napisao, uz neke manje korekcije pojedinih stihova i reči, kako bi čitaoci mogli shvatiti suštinu i sadržaj tih pjesama.
         Naravno, da sve te napisane njegove pjesme i prozu,  nisam mogao ovde uvrstiti jer bi to zahtevalo dosta prostora, pa ovde objavljujem  samo nekoliko njih, kako bi kasnije njegovi potomci mogli održati uspomenu i sjećanje na stvaralaštvo ovog veoma  bistrog i oštroumnog nepoznatog pisca i pesnika, kojem nažalost materijalne prilike i mogućnosti nisu dozvolile da svo to stvaralaštvo  štampa i objavi u obliku neke knjige.  
         Njegove pjesme su slikovite,  rodoljubive, osjećajne i nježne – pisane svim srcem i dušom njegovom,  jezikom naroda koji dominira tim prostorima i dobro razume svaku njegovu reč, sve težnje i odlike života ovdašnjeg, sve muke i brige žitelja ovog područja, suočenog sa svim teškoćama ovdašnjeg života u vremenu i prostoru u kojem su živeli, u drugoj polovini XX. vijeka, ili početkom trećeg milenijuma.
         Tu ima dosta i ljubavnih pjesama, izraženih osećanjima samog pesnika iz onog patrijahalnog vremena, iz onog teškog i mukotrpnog doba, kada su vladali sasvim drugi običaji u odnosu na ove današnje, u ovom savremenom svetu i civilizaciji.
         MILOVAN  ( D)  RAKOVIĆ je u mnogim stihovima i strofama pojedinih svojih pjesama sve to slikovito prikazao i prikladno uobličio, oslikavajući i darivajući  pojedine delove i detalje tih pjesama humorom, te smatram da će pojedini čitaoci, nažalost malog dela ovih pjesama, čitajući ih, biti  prijatno iznenađeni, ali i oduševljeni.
         Moguće je takođe, da će za neke čitaoce ove pesme izgledati dosta ne razumljive ili naivne, a to je jedino  moguće kod onih čitalaca koji nisu dotakli dno života, kao ni težnje i patnje njihovih predaka, mada je sve to donekle i razumljivo jer u ovoj eri  tehnike i tehnologije, a posebno kompjuterizacije, mnogi danas knjige i ne čitaju, već igraju igre i igrice  od Evrope pa do Amerike i Australije.
          Uvrstivši ih ovde u ovoj knjizi (iako smatram da je to bilo nepotrebno s obzirom da su ovo samo moje pisanije i uglavnom veliki broj mojih pesama sa životnog puta), ipak smatram da sam prema mom rođenom bratu MILOVANU RAKOVIĆU, ipak ispunio neku malu moralnu obavezu da bar jedan manji deo njegovih pesama zaživi i ne padne u zaborav, pa i ako se radi o samo jednom malom broju – eto nek se i one ovde nađu.


                                                                                                         Mirko D. Raković

P  E  S  M  E              
                                                 _______________________________



    SELO MOJE
     -------------------------

U OPŠTINI BJELO POLJE
NALAZI SE SELO MOJE
OKO REKE LJUBOVIĐE
RAZBACANE KUĆE STOJE

U JABUČNU RODNOM KRAJU
ŽIVEO SAM PREPUN SREĆE
PROVODIO MIRNE DANE
SVE DO SVOJE DVADES'  TREĆE

ZA PREDIVNOM TOM DOLINOM
OBASJANOM  SUNCA SJAJEM
NOSTALGIJA MUČI MENE
ZA VOLJENIM MOJIM KRAJEM

JABUČINO MOJE SELO
LEPOTAMA NIGDE KRAJA
KADA LI ĆU OPET DOĆI
DO MOJEGA ZAVIČAJA

KAD K' PLJEVLJIMA VI KRENETE
OD SLIJEPAČ  MOSTA – MESTA
UZ DOLINU LJUBOVIĐE
SVUD KRIVUDA USKA CESTA

NA ŠESTOME KILOMETRU
GDE DVOSPRATNA KUĆA STOJI
NEKADA SU TU ŽIVELI
RODITELJI MILI MOJI

TO JE KUĆA   R A K O V I Ć A
JEDINA JE U TOM KRAJU
OD MOJKOVCA DO KOVRENA
KOGA PITAŠ – SVI JE ZNAJU

A DOLAZAK MOJ OVAMO
GDE SVI ZNAJU KAKO DIŠEM
I GDE ŽIVIM TOLKO LJETA
POSEBNO ĆU DA OPIŠEM:




RETKOVINE I MAINA GORA
__________________________

KROZ VRLETNE RETKOVINE
GOVEDA SAM NEKAD ČUVO
I PO SUNCU I PO KIŠI
I KADA JE VJETAR DUVO

PO TOM BRDU TAD JE BILA
PUNA HRASTA – ŠUMA GUSTA
LOPOVI JE UNIŠTIŠE
PA SAD JADNA STOJI PUSTA

A MAINA GORA LEPA
BUKOVINOM ŠTO SE DIČI
I ONA JE POSJEČENA
NA LIVADU SADA LIČI.

LJUBOVIĐA
----------------

LJUBOVIĐA – REKA MALA
BOGATA JE RIBOM BILA
PO NJOJ GAZE – DANJU, NOĆU
PECAROŠA BOŽJA SILA

SAD NI JEDNE RIBE NEMA
LJUBOVIĐA TEČE PUSTA
SVU JOJ RIBU POKRADOŠE
KRIVOLOVCI - SVI IZ TUSTA

DA DO RIBE LAKŠE DOĐU
TAD' U VODU PUSTE STRUJU
A PONEKO MLIJEČ TUČE
NA SVAKI IH NAČIN TRUJU

BIJU RIBU ČIME STIGNU
DINAMITOM RIBE KOSE
A POSLIJE – ČIM NOĆ PADNE
KARABITNE LAMPE NOSE

KAD NA SVETLO RIBE DOĐU
VIŠE NEMA DA SE VRATE
OSTVIMA IH PROBADAJU
ODMAH JADNE GLAVOM PLATE

TEK U ZORU NAPUŠTAJU
MALU, HLADNU, BRZU REKU
U VREĆAMA RIBE NOSE
PA IH KUĆI ODMAH PEKU

LIM, BISTRICA, ĆEHOTINA, LJUBOVIĐA
CRNOGORSKE REKE MALE
TALASI IM TUGU NOSE
ZA RIBAMA SVOJIM ŽALE

AKO NEKOM NIJE DOSTA
A LJEPOTE HOĆE VIŠE
NEK' SA PAŽNJOM I POLAKO
OVO ČITA – SVE TU PIŠE.

MOJA ŽENA
-----------------





IMA NEKO KOJI SMIJE
DA OTKRIJE TAJNE DVIJE
TAJNE DVIJE, PA I VIŠE
VI ČITAJTE – SVE TU PIŠE

VI ČITAJTE – JA VAM KAŽEM
NEĆU NIŠTA DA VAS LAŽEM
KAKO SUDBA ŽIVOT MESI
EVO MENI ŠTA SE DESI:

EVO SKORO TRIDES' LETA
OBUZIMA MENE SETA
PA S’ PONOSOM OVO PIŠEM
SVOJU ŽENU DA OPIŠEM

TU DOBROTU SVOJE ŽENE
I LJUBAVI VEL'KE NJENE
PREMA MENI I MOJIMA
NE DAVAŠE NI SVOJIMA

TAKVE NIGDE NEMA ŽENE
POGODILA SREĆA MENE
DA JOJ SUDBA DODIJELI
U ŽIVOTU SVE ŠTO ŽELI

OD KADA JE BILA MALA
TA ZA ODMOR NIJE ZNALA
ŠTRIKA, VEZE, SADI CVEĆE
U ŽIVOTU IMA SREĆE

BAŠTU KOPA, STALNO KUVA
NAŠU DJECU ONA ČUVA
U ZNOJU SE ONA KUPA
KAD PO BAŠTI TRAVU ČUPA

KAD PO KUĆI ONA SPREMA
TA ODMORA NIKAD NEMA
PA KAD STOKU HRANI – POJI
TEŠKOG RADA SE NE BOJI

KAD DVANAJEST SATI DOĐE
TAD U FIRMU ONA POĐE
TEŽAK POSO – MALA PLAĆA
TEK SE NOĆU ONA VRAĆA

SVE SE TAKO U KRUG VRTI
TEŠKO BREME ONA PRTI
OD SADA ĆU UVEK ZNATI
SVOJU ŽENU POŠTOVATI

MOJU ŽENU LJUTIT NEĆU
BOG JOJ DAO SVAKU SREĆU
KAD JE DADE TAKO VREDNU
NJU DA IMAM IL NIJEDNU

SAD JOJ OSMEH LICE KRASI
NEDAVNO MI ŽIVOT SPASI
TAJ DOGAĐAJ SRCE LEDI
OPISAĆU – KAKO SLEDI:

ŽENA I ĐAVO
-------------------


RIJEŠI SE ŽENA MLADA
DA PREVARI SVOGA JADA
PA RIJEŠI DA IZAĐE
I DA NEKOG DRUGOG NAĐE

NIKOGA SE TA NE STIDI
DAĆE PRVOM KOGA VIDI
U KREVETU SA NJIM BITI
MORA SVOJEG PREVARITI

SAMA BITI – NIŠTA GORE
JADO NEĆE DOĆ DO ZORE
SAMA SEBE ONA ZBORI
MEĐ' NOGAMA VATRA GORI

OD MUŽA MI SREĆE NEMA
SVAKU NOĆ SE DRUGOJ SPREMA
NEŠTO MISLI PA JOŠ REČE
ŽESTOKA ME VATRA PEČE

A TOJ VATRI NEMA LEKA
MORAM IĆI NAĆ' ČOVEKA
SA KREVETA ONA SAĐE
VATROGASCA DA PRONAĐE

VATROGASCE I DOKTORE
JER JE SVRBI – SVA IZGORE
GLEDA NA SAT – TEK PO NOĆI
ZNA – ROGONJA NEĆE DOĆI

SAD ON NEGDE LJUBAV VODI
A NJOJ VATRA ZDRAVLJU ŠKODI
ČIM MRAK PADNE ON ODLAZI
TEK UJUTRU ON DOLAZI

ZAPALI SE – JEDVA DIŠE
STARIJI JOJ DOSADIŠE
ONA VOLI SAMO MLAĐE
OD NJIH NEMA NIŠTA SLAĐE

ODE PRAVO NA ULICU
DA IŠČEŠE ''MUČENICU''
ODE SREĆU DA OPROBA
TA NAKAZA I RUGOBA

OVDE MORAM MALO STATI
TREBAM ŽENU OPISATI
NEKAD KAD JE MALA BILA
NAD POTOKOM LICE MILA

TU SLUČAJNO SVOJ LIK VIĐE
SAD POTOKU NI DA PRIĐE
SA KREVETA NE SILAZI
OGLEDALU NE PRILAZI

STALNO ĆUTI – ZEMLJU GLEDA
SVOJE LICE VIDET NEDA
KOSA JOJ JE KRATKA SMEĐA
IZNAD OČI – NIGDE VEĐA

OČI SU JOJ KO DVE KRUŠKE
MILI BOŽE – RUŽNE NJUŠKE
A NOSINA NA KLJUN LIČI
NO KRAJ OVDE NIJE PRIČI

SVE POGNUTE GLAVE IDE
KONJSKI JOJ SE ZUBI VIDE
USNE SU JOJ KO DVE GLISTE
RUKE NIKAD NISU ČISTE

GRUDI SU JOJ KAO DASKA
MESTO SISA STOJI MASKA
UMJETNE SU NJENE SISE
LOŠ KVALITET – STALNO VISE

NOGE IMA KO U KOZE
KO IH VIDI – SVI SE GROZE
O NJOJ PISAT JA SE STIDIM
SMUČI MI SE KAD JE VIDIM

DA JE SRETNE ĐAVO NOĆI
NEBI SMIO TUDA PROĆI
RADIJE BI U RAJ IŠO
NEGO TOME MESTU PRIŠO

KAD SE SKINE ONA GOLA
RUŽNIJA JE OD ĐAVOLA
SA GRUDI JOJ SPADNE GUMA
MEĐ' NOGAMA RETKA ŠUMA

DA NA NEŠTO ONA LIČI
KRAJ BI BIO OVDE PRIČI
JA OPISAH ŠTO SAM ZNAO
NASTAVIĆU - GDE SAM STAO

SAD ĆU POČET S ONOG SVETA
PO PAKLU SE ĐAVO ŠETA
OKO NJEGA ĐAVOLČIĆI
PA GA MOLE – NEMOJ IĆI

ŽENE ĆE TI GLAVE DOĆI
BRZO ĆE TE LJUBAV PROĆI
DVANAJEST JE SATI VIDI
JOŠ JE RANO, TI NE IDI

DOK NE DOĐU ''SITNI SATI''
DA TE NEKO NE UHVATI
U ĐAVOLA GORI DUŠA
PA DEČICU NE POSLUŠA

O ČEM MISLIŠ LUDA GLAVO
RAZMIŠLJAO TAKO ĐAVO
ZA ŠVALERA LUDOG VAŽIM
IDEM ŽENU DA POTRAŽIM

A DEČICI KAZA ĐAVO
JA NA SVIJET IDEM PRAVO
AKO VAŠA MAJKA PITA
GDE JE ĐAVO – KUD SE SKITA

RECITE JOJ DA ON ODE
GDE ĐAVOLI KOLO VODE
RECITE JOJ DA TU NIJE
MEĐU LJUDE MRŽNJU SIJE

DA ĐAVOLJI POSO RADI
HOĆE SVIJET DA ZAVADI
NEKA HAOS BUDE VEĆI
KAD SE VRATI – SVE ĆE REĆI

BRADU ČEŠLJA, LICE MIJE
JOŠ ROGOVE DA SAKRIJE
I DA SVOJE OSTVE NAĐE
PA ĆE NA SVET DA IZAĐE

DOSADE GA MUČE TEŠKE
RIJEŠI SE – IDE PEŠKE
TE IZ PAKLA ON IZAĐE
DA ZA ŽRTVU ŽENU NAĐE

PO GRADU JE MRKLA TAMA
ŠETA ĐAVO ULICAMA
SEVAJU MU OČI MRKE
OMASTIĆE NOĆES BRKE

NOĆ JE TOPLA PA MU VRUĆE
PORED JEDNE STADE KUĆE
IZ DUBINA PAKLA DOĐE
STADE DA GA UMOR PROĐE

ON ZA DRVO JEDNO ZAĐE
TE BUSIJU SEBI NAĐE
KOD DRVETA PUNO SJENE
DA PREVRĆE USPOMENE

U TRENUTKU ON SE SETI
KAKO VREME BRZO LETI
KAD JE KAO MOMAK BIO
KOLKO IH JE ''ULOVIO''

LEPO LI JE BLAGO MENE
VAKO HVATAT TUĐE ŽENE
BILO IH JE NA GOMILE
NEKE LEPE – NEKE MILE

NEKE SREDNJE – NEKE RUŽNE
SVIMA SU IM OČI TUŽNE
NEKE ZNAJU – NEKE UČE
SVEG' SE SJEĆA - KAO JUČE

NJIHOVE SU ŽELJE MALE
ZA MUŠKARCA SVE BI DALE
I DAJU MU, NEKA ZNA SE
SAMO VATRU DA UGASE

IZ MISLI SE HITRO PRENU
U BLIZINI VIĐE ŽENU
NA ULICI ŽENU VIĐE
SAČEKAT ĆE DA MU PRIĐE

ZADOVOLJNO GLADI BRADU
JER UGLEDA ŽENU MLADU
TE RAŠIRI KRUPNE OČI
I PRED ŽENU HITRO SKOČI

NJEGA MUŠKE BRIGE MORE
STAN PROKLETI ŽENSKI STVORE
STANI – ČEKAJ ŽENSKA GLAVO
JA NA TEBE IMAM PRAVO

JA NA TEBE – TI NA MENE
DAVNO NISAM IMO ŽENE
ODGOVARA ŽENA MLADA
TAKVOG TRAŽIM SVE DO SADA

GDE SI DO SAD TI NAJDRAŽI
PRIĐI BLIŽE – IME KAŽI
POČE ĐAVO DA PRILAZI
ALI BLIZU NE DOLAZI

MENE ZOVU DOKTOR ĐAVO
HAJDE DOĐI K MENI PRAVO
KAŽI LEPO IME SVOJE
JA SAM TEBI REKO MOJE

A, RUGOBA ZOVU MENE
NAJLJEPŠA SAM MEĐU ŽENE
TI ME NEMOJ TAKO ZVATI
NEGO PRIĐI, MUKU SKRATI

DAL' ĆEŠ MOĆI SVAKE NOĆI
TI U KREVET K MENI DOĆI
BOLESNA SAM, A SVE ČINIM
DA VAKCINU TVOJU PRIMIM

ČEKAT ĆU TE MILI RODE
DA ME TVOJA IGLA BODE
DAL' ME ŽIVA VATRA PRESTA
I DALI MI ''BOLEST'' NESTA

ĐAVO NEBI BIO ĐAVO
ODGOVORI NJOJZI PRAVO
MOGU MLADA – TI NE BRINI
HAJDE ODMAH GAĆE SKINI

SVA SE SKINI – MIRNA BIDI
DA TE ''ČIKA DOKTOR'' VIDI
PA MI KAŽI GDE TE BOLI
NEMOJ LAGAT – TO NE VOLI'

KAZA ONA GDE JE BOLI
OSTADOŠE SASVIM GOLI
TEK TADA JOJ ĐAVO PRIĐE
I NAKAZU ŽENSKU VIĐE

KAD JOJ ĐAVO LICE VIDE
SVE BOGOVE S NEBA SKIDE
KO RANJENA ZVIJER RIKNU
PA NIZ DŽADU BEŽAT VIKNU

BEŽEĆ SKVIČI KAO KUČE
REPINA SE ZA NJIM VUČE
PRAŠINU JE ZA NJIM DIGO
NI METAK GA NEBI STIGO

ON NE GLEDA KUDA IDE
DOK LIVADE CVETNE VIDE
I PREDELE PUNE SJAJA
STIGAO JE SVE DO RAJA

OD STRAHA MU KRV SE LEDI
PA ZASTADE DA SE SREDI
GDE JE DOŠO NIJE ZNAO
MORA DA JE ZALUTAO

KADA PRIĐE MALO BLIŽE
KOSA MU SE UVIS DIŽE
I REP MU SE U VIS DIGO
PRAVO U RAJ BEŠE STIGO

MRAK NA OČI NJEMU PADE
O, PROKLETI ŽENSKI GADE
I PROKLETE MRAČNE SILE
ŽENE NISU – ŠTO SU BILE

CELU NOĆ GA MALER BIJE
OČEKIVO OVO NIJE
RUGOBA GA JEDNA ''ZAKLA''
TE PROMAŠI VRATA PAKLA

TE GROZOTE NEMA VEĆE
NIKAD ŽENI PRIĆI NEĆE
''JAKIJEH'' LI MUŠKIH GAĆA
PA ON POČE DA POVRAĆA

SAD GA GRDNOG PEČE DUŠA
ŠTO DEČICU NE POSLUŠA
NO U RAJU DA SE PEČE
NEŠTO MISLI – GLASNO REČE:

NEĆE NIKO VIĐET MENE
DA JA JURIM TUĐE ŽENE
HEJ ŠVALERU BOG TE KLEO
NISAM OVO RADIT SMEO

NA SVET VIŠE NEĆU IĆI
NITI ŽENI IKAD PRIĆI
KAD RUGOBA MENE SVUČE
I CRNA MI BRUKA PUČE

DA CIJELI SVIJET PROĐEM
I GOLOGUZ U RAJ DOĐEM
VEROVATI NIKO NEĆE
DA SAM BIO LOŠE SREĆE

IZ OČIJU LIJU SUZE
RUGOBA MU RUHO UZE
SAD ĆE S NJIME DA SE KITI
SA ĐAVOLOM ŠTA ĆE BITI

SVETLOSTI SE LUDO BOJI
TO U PAKLU NE POSTOJI
POČELA GA BOLET GLAVA
OD SVETLOSTI ON CRKAVA

KAD SE ONE ŽENE SETI
NJEMU DOĐE DA SE SVETI
PA SE OPET U TRK DADE
U PEĆINU JEDNU PADE

PEĆINA JE PUNA ZMIJA
ALI SUNCE TU NE SIJA
BOLJE BITI MEĐU ZMIJE
NEGO SUNCE DA GA GRIJE

VIŠE VOLI ZMIJE ZLICE
NO RUGOBI GLEDAT LICE
SVAKA LI SE ŠKOLA PLAĆA
OPET POČE DA POVRAĆA

NOĆAS BEŠE LOŠE SREĆE
VIŠE VIĐET PAKLA NEĆE
NIT DEČICE – NIT ŽENICE
POČE MU SE MENJAT LICE

POČEO JE DA SE ZNOJI
OD SMRTI SE ĐAVO BOJI
I OD SMRTI I OD SUNCA
POČEO JE I DA BUNCA

MOJE GLAVE NEMA LUĐE
NEĆU JURIT ŽENE TUĐE
ZAR SE DESI OVO MENI
ŠTA ĆU REĆI SVOJOJ ŽENI

JA IH NEĆU VIĐAT VIŠE
MISLI TAKO – JEDVA DIŠE
JAO DECO MOJA BRIGO
NA KRAJ PUTA JA SAM STIGO

A TI ŽENO DOBRA BUDI
IZBEGAVAJ DRUŠTVO LJUDI
NEMOJ SUZE ZA MNOM LITI
TI SLOBODNA SAD ĆEŠ BITI

TI NA SVIJET NE IZLAZI
I ŽENAMA NE PRILAZI
KO OD KRSTA OD NJIH BEŽI
KOŽA MI SE OD NJIH JEŽI

KAD ĐAVOLA PREVARIŠE
LOŠE TI SE OD NJIH PIŠE
U PEĆINI MRAK JE GUSTI
TO IZUSTI – DUŠU PUSTI.

SESTRA
-----------

JA SAM HTIO NJU ZA SESTRU
ZAVOLEH JE STRAHOVITO
OSEĆANJA MOJA BEHU
KAO MORE VALOVITO

JA SAM HTIO NJU ZA SESTRU
ZA VESELJE DA SE SPREMAM
RADOSTI MI NEMA KRAJA
JER ROĐENU SESTRU NEMAM

JA SAM HTIO NJU ZA SESTRU
HTIO SAM JE USVOJITI
MENE OD NJE NIKAD NIKO
NEBI MOGO ODVOJITI

JA SAM HTIO NJU ZA SESTRU
BOŽANSKOGA BEŠE LICA
NIKOME JE NE BIH DAO
BILA MI JE KO SVETICA

JA SAM HTIO NJU ZA SESTRU
AL SUDBINA SPREČI MENE
ZAHVALAN SAM NJOJ ZAUVEK
ODVOJI ME OD TE ŽENE

ZAR SAM HTIO NJU ZA SESTRU
SVAKODNEVNO DA ME VARA
UPOZNO JE NISAM TAKVU
TAKVOJ ŽENI NEMA PARA

ZAR SAM HTIO NJU ZA SESTRU
ZAR TU ŽENU – VARALICU
JA VIDIO NIKAD NISAM
JEDAN OSMEH NA TOM LICU

ZAR SAM HTIO NJU ZA SESTRU
NEBI TREBO NI DA PIŠEM
PA KADA SE JA NJE SETIM
DAH MI STAJE – JEDVA DIŠEM

ZAR SAM HTIO NJU ZA SESTRU
ZA ISTINU – NEMA DARA
KAD GOD MI JE NEŠTO REKLA
SAME LAŽI – I PREVARA

ZAR SAM HTIO NJU ZA SESTRU
NEKAD NIJE BILO TAKO
KLELA MI SE U ISTINU
A SAD LAŽE TO ZNA SVAKO.

MOČVARA
---------------



PROLEĆE JE – SVE ZELENI
LEPO VREME – BLAGO MENI
TE IZ KUĆE JA IZAĐOH
SA JEDNOM SE ŽENOM NAĐOH

SEDIJAŠE PORED PUTA
BEŠE NEŠTO ZABRINUTA
ALI KAD ME ONA VIĐE
ODMAH SKOČI PA MI PRIĐE

TU PRIČASMO JEDNO VREME
IZREĐASMO RAZNE TEME
POČE ONA DA SE ŽALI
KAKO IMA PROBLEM MALI

OVIM KRAJEM ČESTO LUTA
NA MUŽA JE NEŠTO LJUTA
KAŽE – TU JE U TOM KRAJU
NAŠLA LJUBAV – TO SVI ZNAJU

KAŽE - TO JE MOMAK PRAVI
ZA NJOM GORI OD LJUBAVI
GROZNICA GA ZA NJOM HVATA
ON SA PRVOG SKOČI SPRATA

HOĆE ZA NJOM DA POGINE
PA SE BACI U ''DUBINE''
NE POGINU – HVALA BOGU
SAMO JEDNU SLOMI NOGU

OD TADA GA MNOGO VOLI
ZA NJIME JE CRCE BOLI
PA NIZ DŽADU STALNO GLEDA
DA MU SVOJE SRCE PREDA

OKRENU SE PA TEK VIDE
DA SPODOBA NEKA IDE
TETURA SE PORED PUTA
KAMENČIĆE NOGOM ŠUTA

EVO NJEGA - NAILAZI
PO DUBOKOM BLATU GAZI
VIDI KAKO ''HRABRO'' IDE
PRAVI JUNAK – TO SVI VIDE

ON NE IDE PUTEM ČISTIM
NIT SE VRAĆA TRAGOM ISTIM
JA TI KAŽEM – VITEZ PRAVI
NIKOME SE TAJ NE JAVI

KAD SE JAVI ON ZAVREČI
KAO ZMIJA DA GA PEČI
OVAJ ČOVEK MENE VOLI
ZA NJIME ME DUŠA BOLI

TO JE ČOVEK SRCA MOGA
NJEGA HOĆU IL' NIKOGA
USPRAVAN JE KAO SVEĆA
TAJ ČOVEK JE MOJA SREĆA

GLEDAMO GA KAKO STOJI
PORED PUTA NEŠTO BROJI
OKRENU SE PA NAS VIĐE
ODMAH HTEDE DA NAM PRIĐE

TEK TAD VIDEH – ČOVEK, BEDA
U NEBESA NEKUD GLEDA
PA NE VIDI KUDA HODA
ISPRED NJEGA STOJI VODA

GOLOGLAV JE – NEMA KAPE
ON ZA JEDAN KAMEN ZAPE
TE SE PRUĆI KAO RIBA
U KALJUGU PUNU GLIBA

TAMAN HTEDE DA IZAĐE
JAD GA CRNI OPET SNAĐE
OJ GLIBINO ŽITKI GADE
OKLIZNU SE – OPET PADE

NA SVE STRANE LETI BLATO
ZAKREKETA ŽABA JATO
SA OBALE JEDNA VIRI
ŠTA IH OVO UZNEMIRI

PO BLATU SE ON KOPRCA
JA GLEDATI NEMAM SRCA
SA MNOM TRČI ONA ŽENA
UDAVI SE LJUBAV NJENA

PA JOJ REKOH – TRČI PREKO
TE DONESI DRVO NEKO
ONA NAĐE KOLAC DUŽI
PA GA DOLE NJEMU PRUŽI

TE NEKAKO ON IZAĐE
SVE PROKLINJE ŠTA GA SNAĐE
KUNE ZEMLJU – KUNE NEBO
GLEDATI IH NIJE TREBO

I KAMENJE LJUTO KUNE
SVE SE DERE DA SVAK ČUNE
I ONOGA KO GA STAVI
UMALO SE NE UDAVI

ON URLIKNU BLEDOG LICA
RAZLETE SE JATO PTICA
PO DRVEĆU ŠTO SU BILE
OD URLIKA – OD TE SILE

DOĐI – PRIĐI MALO BLIŽE
NIZ LEĐA MU NEŠTO GMIŽE
KO LJIGAVA DA JE ZMIJA
HAJDE BRZO – TO NE PRIJA

SAMO DA GA JA UHVATIM
NO NE MOGU DA DOHVATIM
STAVIĆU GA JA NA MUKU
KAKO GMIŽE – LELE, KUKU

PRIĐE ŽENA – RUKU STAVI
ON ZAURLA – KO VUK PRAVI
ODE DOLE – OPET SKAČE
NU, ZAVUCI RUKU JAČE

TRAŽI ŽENA – ŠTA DA RADI
PUNU ŠAKU GLIBA VADI
PORED GLIBA ŽABA PADE
PA I ONA BEŽAT STADE

PREMA VODI ODSKAKUTA
JEDNA MALA ŽABA ŽUTA
GLEDAM LOKVU PUNU VODE
KUDA MALA ŽABA ODE

POČELA JE PADAT TAMA
SUDBINA GA SPASI SAMA
DA U LOKVI PUNOJ VODE
NA ISPOVEST BOGU ODE

ŠTA NAM RADI ''JUNAK VRLI''
OBJERUČKE ŽENU GRLI
TU SE LJUDSKI IZLJUBIŠE
U TAMI SE IZGUBIŠE

MRŽNJA
------------



SVI SU LJUDI RAZLIČITI
NEKO MRZI – NEKO VOLI
ZAŠTO NEKO, NEKOG MRZI
A NEKOGA DUŠA BOLI

ZNAM NEKOGA KOJI MRZI
A DOBRIM SE DRUGOM PRAVI
PA NEK MRZI – ŠTA MU MOGU
SAMO TAKO NEK NASTAVI

PRIJATELJA JEDNOG IMAM
NJEMU MRŽNJA PAMET MUTI
A KADA SE MI SRETNEMO
NE GOVORI – SAMO ĆUTI

ZA DORUČAK MRŽNJU JEDE
MRŽNJA ĆE GA ''UGOJITI''
LAKO GA JE PREPOZNATI
IMA POGLED UBOJITI

RUČAK MU JE ČISTA MRŽNJA
PROKLETSTVO GA NEKO PRATI
ZBOG ČEGA SE MRŽNJOM HRANI
NIKO NIKAD NEĆE ZNATI

ZA VEČERU – OPET ISTO
SAMO MALO DODA SOLI
TA OSOBA NIKAD NIKOG
NEĆE MOĆI DA ZAVOLI

TEŠKO ONOM LJUDSKOM BIĆU
ŠTO SE STALNO MRŽNJOM HRANI
U ŽIVOTU SAM ĆE OSTAT
KO UVEO LIST NA GRANI

NE MOŽEMO HODAT ZEMLJOM
A MRZETI JEDNO DRUGO
MRŽNJA BI NAS UNIŠTILA
PA ŽIVELI NEBI DUGO

KO U SRCU MRŽNJU NOSI
JA ĆU SAVET DA MU KAŽEM
TU LEKOVI NE POMAŽU
NEKA CRKNEM AKO LAŽEM

KAD NEKOGA SRETNOG VIDIŠ
MI SE NJEMU SVI DIVIMO
ZAŠTO TAKO SVI NA SVETU
NE BI MOGLI DA ŽIVIMO

SVAKI ČOVEK NA SVIJETU
IMA NEKU SVOJU MUKU
ZAŠTO NE BI JEDAN DRUGOM
PRIJATELJSKI STEGLI RUKU

PA KROZ ŽIVOT KADA HODAŠ
TI OTVORI DOBRO OČI
ČIM PRILIKU SEBI STVORI
HOĆE ZA VRAT DA TI SKOČI

ODATLE JE SKINUT NE MOŽ'
BEZ GRDNIJE SVOJIH MUKA
POMOĆI TI MOŽE SAMO
LJUBAV ILI BOŽJA RUKA

KAD NA LEĐA NEKOM DOSPE
SRCE KRENE DA NAPADA
KAD SE TAMO UGNIJEZDI
OD ČOVEKA STVORI GADA

AKO NEKOG MRŽNJA MUČI
EVO NJEMU SAVET PRAVI
NEK LJUBAVLJU SRCE HRANI
LJUBAV MRŽNJU ODMAH DAVI

ČIM SE MRŽNJE OSLOBODI
TAD POSTAJE PRAVI ČOVEK
KO PONOVO DA SE RODI
PA ĆE SREĆAN ŽIVET DOVEK

LJUBAV
-----------



JA SAM ČOVEK PUN LJUBAVI
NE MOŽE MI MRŽNJA NIŠTA
NAJMANJE SE OD NJE BOJIM
OD TOG PODLOG ČUDOVIŠTA

LJUBAV MORA DA SE ČUVA
JER AKO TI JEDNOM ODE
MALOM REKOM LJUBOVIĐOM
PROTEĆI ĆE MNOGO VODE

NA SVIJETU NE POSTOJI
NIŠTA LEPŠE OD LJUBAVI
NE MOŽE JE IMAT SAMO
ONAJ KOGA MRŽNJA DAVI

ONA MRŽNJU NE POZNAJE
VIDELA JE NIKAD NIJE
JER SE MRŽNJA DOBRO PAZI
I OD NJE SE STALNO KRIJE

KAD JOJ MRŽNJA LICE VIDI
NE IZUSTI ČAK NI GLASA
NEGO ODMAH MRTVA PADNE
I VIŠE JOJ NEMA SPASA

KOD SVIH LJUDI NA SVIJETU
SVE LJUBAVI NISU ISTE
NEKE SLABE – NEKE JAKE
NEKE MALE – NEKE ČISTE

NJU JE LAKO PREPOZNATI
GDE GOD DOĐE ONA SIJA
MNOGIMA JE NA SVIJETU
DRUGARICA NAJMILIJA

JA SAM DO NJIH PRVI STIGO
PA NAJVEĆU UZEH SEBI
DA MI SRCE IZVADITE
NI ONDA JE DAO NEBI