MIRKOVE PESME

NEMA SRBA NI CRNOGORACA
NI HRVATA, NITI SLOVENACA,
BOSANACA NI MAKEDONACA,
VOJVOĐANA, NITI KOSOVACA.

NEMA TAMO NIKAKVIH FAŠISTA,
NI PIRATA, NITI TERORISTA
NEMA TAMO NI REZOLUCIJA,
NIT’ ŠTRAJKOVA, NI REVOLUCIJA.

TAMO NEMA NI SNEGA NI MRAZA
NEMA STAZA NIT’ USKIH BOGAZA
NI DRVEĆA, NI ZELENE TRAVE
NITI KOJE USIJANE GLAVE

PUTEVI SU OGROMNA ŠIRINA
PO NJIMA JE PUTOVAT MILINA
PUTOVATI, NIKO TI NE SMETA
U MINUTU STIGNEŠ NA KRAJ SVETA.

ZASTAJUĆI KOD SVAKE STANICE
PREPOZNO SAM MNOGE PORODICE
U TOJ MASI VELIKOG BOGATSTVA
MNOGE BJEHU IZ MOJEGA BRATSTVA.

OD ČUVENE LOZE NEMANJIĆA
OD VUKANA, VELIKOG STEFANA,
SVETOG SAVE IZ RAŠKE DRŽAVE
KOJEG DANAS SVI NARODI SLAVE,

ŠTO NA SVETOJ GORI ON HILANDAR STVORI
ŠTO SE TAMO MUČI DA SRBE NAUČI,
IDEAL JE VELIK’ BIO ISKRENOSTI,
A I TVORAC PRVE SRPSKE PISMENOSTI.

DA SE LJUDI DIVE TOME ZNANJU,
KAO ŠTO SU VUKAŠINU KRALJU
SA NJEGOVIM DIČNIM SINOVIMA
DIMITRIJEM I KRALJEVIĆ MARKOM

ŠTO JE SMEO NA PUT IZAĆ SVAKOM,
VELIKOME AGI I SULTANU
I SVAKOME STATI NA MEGDANU,
BOJOVNIKU I KRVOLOČNIKU

I OSTALOM SVAKOM NAPASNIKU
ŠTO NEPRAVDU NANOSI VELIKU,
UVEK SPREMNOM SRBE DA PROGANJA,
SVAKI ZLOTVOR, BEZ IČIJEG ZNANJA.

POD PLANINOM, NA JEDNU GLAVICU
VIDEO SAM JEDNU PORODICU,
IZ POZNATOG KUČKOGA PLEMENA,
KOJA BEŠE LEPO ODEVENA.

NAJSTARIJI U TOJ PORODICI
SJEDIJAŠE NA CARSKOJ STOLICI,
U ODELU OD SUVOGA ZLATA
PORED NJEGA DAMA NE POZNATA.

NA GLAVI IM KRUNA POZLAĆENA
NA GRUDIMA DVOGLAVI ORLOVI,
NA STOMAKU DRŽE PETOKRAKU
NA KOJOJ SU SIVI SOKOLOVI.

A OKO NJIH NA HILJADE TAKVIH
SEDI LJUDI, MENI NE POZNATIH
KO U BAJCI IL’ U NEKOJ PRIČI
SVAKI OD NJIH – JEDAN DRUGOM LIČI.

MALO DALJE OD CARSKE STOLICE
OPET VIDEH NEKE PORODICE
U BLIZINI, ISPRED JEDNOG BRDA
STAO ČIČA, MENI DA SE SPRDA.

PA MI REČE - ČUJEŠ ZEMLJANINE !
NIJE TEBI MESTO U VISINE,
NEGO ODMAH TI NA ZEMLJU IDI
NEK TE TAMO ONAJ NAROD VIDI,

RANO TI JE KOD NAS DOLAZITI
MORAŠ DOSTA ZEMLJOM PROLAZITI,
TAMO MORAŠ ŽIVET KAO DETE
KASNIJE ĆEŠ DOĆI NA PLANETE.

NEMA OVDE KLASA NI NACIJA
NI POTERA, NIT KAKVIH RACIJA
NO SVI OVDE ŽIVE U SLOBODI,
NE GLEDAJU DA IH NEKO VODI.

NO PROSTRANSTVA SVI DOSTA IMAMO
I ZATO SE NA MIRU IGRAMO,
UZ MUZIKU I DOBRO VESELJE
SUSREĆEMO BLISKE PRIJATELJE.

ZEMLJACIMA SVI SE MI DIVIMO
NO HOĆEMO MIRNO DA ŽIVIMO,
DA NEMAMO MI NIKAKVU MUKU
NE PRIMAMO LJUDE ŠTO SE TUKU.

VIDEO SAM MNOGE PRIJATELJE
SVE UPISAT – TREBAJU NEDELJE,
PA NAJBOLJE DA SKRATIM SVE OVO,
ŠTO NABRAJAM BRATSTVO DREKALOVO.

OPIS’O SAM NA HILJADE LICA
NA ČITAVIH HILJADU STRANICA,
DA ČITAJU BUDUĆI ĐETIĆI
MOJU KNJIGU – BRATSTVA RAKOVIĆI.

NEK DOPUNE I SVE DRUGE PRIČE
JER IMAJU S ČIME DA SE DIČE,
TO SU BRATSTVA JUNAČKOGA SOJA
GDE JE BILO NARODNIH HEROJA.

SAMO MALO MORAM DA PRODUŽIM
DA SE TAKO MOJIMA ODUŽIM,
KOJE VIDEH TAMO NA PLANETE
U SNU ŠTO SAM SANJAO KO DETE.

VIDEH TAMO MOG DEDA IVANA
SA DVA SINA: VELJKA I DUŠANA,
MAJKU VIDNU DO STRINE MIJOLJKE
IZGLEDAHU OBE KO DEVOJKE.

VIDEH BLAŽA, MIĆA, MILORADA
BEHU MLAĐI, NEGO ŠTO SU TADA
KADA SU SE SA MNOM OPROSTILI
I OVDE ME SAMA OSTAVILI.

DA ZA NJIMA DOVIJEK TUGUJEM
I NIKADA DA SE NE RADUJEM.
DA IH ŽIVE NIKAD NE OPAZIM
DOK NOGAMA OVU ZEMLJU GAZIM.

VIDEH MOGA UNUKA DUŠANA
PRVOG SINA MOJEGA DRAGANA,
NIJE BIO S NAMA NI GODINU
NO OSTAVI SVU SVOJU RODBINU.

SA ZEMALJSKE ON JE KUGLE OVE
OTIŠAO U VEČITE SNOVE,
NE DOČEKA DVADEST PRVI VIJEK,
NEKA MU JE SLAVA ZADOVIJEK.

ZAVRŠAVAM S OVOM PISANIJOM,
DA SE NEBIH PONEO MANIJOM
DA NAPIŠEM STRANA PREKO TRISTA
KAO ŠTO SAM – SVEMIRSKI TAKSISTA

KNJIGU PISAH PO GODINE DANA
NA HILJADU TRI STOTINE STRANA,
GDE OPISAH DELA NEVIĐENA
ZA ZLODELA ŠTO SU MI ČINJENA,

KAO DA SAM OVDE BIO STRANAC,
PA SAM SEBE NAZVO ’’VANZEMALJAC’’
TRPEO SAM ZATO MNOGE MUKE
OD DUŠMANSKE I NEČASNE RUKE.

MALO KO BI TO PRETRPLJET MOGO
JER JE BILO KROKODILA MNOGO,
KOJI NEBI ORUŽJE PODIGA’,
ZBOG TORTURE I PODLOG PODVIGA.

TO NIKOGA NIJE BILO BRIGA
DABOGDA IH MOJA KLETVA STIGLA,
DA I ONI MOJU BOL OSETE
TRAŽEĆ PRAVDU OD SUDBINE KLETE.

NEKAKO SAM SVE TO PREBRODIO,
KO DA SAM SE PONOVO RODIO,
NORMALAN SAM OSTO, HVALA BOGU
AL’ BOLOVE PREBOLET NE MOGU.

ZBOG TE MALE GRUPE ZLOČINACA
MORAO SAM POZAJMIT NOVACA,
DA POVEŽEM OVOLIKO LISTA
U TOJ KNJIZI – SVEMIRSKI TAKSISTA.

KO GOD HOĆE, MOŽE DA PROČITA
I DALJE SAM PRISTALICA TITA
I ONIJEH LIJEPIH VREMENA,
ALI TO JE SADA DRUGA TEMA.

O KOJOJ SAM NAPISAO DOSTA,
IZ VREMENA ŠTO U SRCU OSTA,
SJEĆAJUĆ SE MOG ROĐENOG STRICA
NAPISO SAM SEDAM STO STRANICA.

TO SE VREME ZABORAVIT NE SME
JER SVE ONE PARTIZANSKE PESME,
NAŠI PRECI UVEK SU PEVALI
ZA SLOBODU DOK SU VOJEVALI.

PA I POSLE ČETIR’ DECENIJE
ZABRANIT IH NIKO SMEO NIJE
ONE BI SE I DANAS PEVALE
DA NIJESU U ZABORAV PALE.

I TA KNJIGA, DOSTUPNA JE SVIMA
AKO DUŠU TAJ POŠTENU IMA
I AKO JE ČOVEK PATRIOTA,
NEK JE ČITA – TO NIJE SRAMOTA.

UVEK SVAKO MOŽE DA JE VIDI,
KAD JE ČITA, NEMA DA SE STIDI,
JER DRŽAVA NE SME DA SE PRODA
NARODU JE NAJPREČA SLOBODA.

ZA NJU SVAKO MORA DA SE BORI
DA BUDUĆNOST SVOM POTOMSTVU STVORI
JER SE DIGLA KUKA I MOTIKA
DA NAM ZATRU SVA DELA VELIKA.

I TITO SE ZA PRAVDU BORIO
ONO LEPO VREME JE STVORIO,
TE ROBOVI ONDA BILI NISMO
VLADALO JE BRATSTVO I JEDINSTVO.

NEKI KAŽU - KRIVA AMERIKA,
TO JE MOŽDA ZABLUDA VELIKA,
JER SVI SRBI TREBA DA SE SLOŽE
PA ĆE NJIMA I BOG DA POMOŽE.

MI IMAMO RESURSE VELIKE
OTVORILI S NJIMA SMO VIDIKE,
SVE TO HOĆE NJIMA DA DADNEMO
I NA NJINA KOLENA PADNEMO.

DA SE VIDI NEKADAŠNJA SLIKA
I SAGLEDA SADAŠNJA PRILIKA,
PARTIZANSKIH PESAMA JE ZBIRKA
AUTORA – RAKOVIĆA MIRKA.

M. R.

OVO JE JEDINSTVENA ZBIRKA PESAMA IZ NOR-a 1941 – 1945. GODINE.
PRIKUPIO SAM VELIKI BROJ OVIH PESAMA IZ SVIH BIVŠIH JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA
I POKRAJINA, SA NADOM DA ISTE BUDU OČUVANE I NEZABORAVLJENE. ZBIRKA SADRŽI PREKO 800 STRANICA A-4 I NEKOLIKO STOTINA OVIH PESAMA KOJE SU DOSTUPNE SVIM ČITAOCIMA I ŠIREM AUDITORIJUMU. TAKOĐE SADRŽI I VELIKI BROJ SPOMEN OBELEŽJA, KOJE SAM LIČNO SNIMIO ŠIROM BIVŠE SFRJ, A KAO VELIKI PATRIOTA I ČLAN SUBNOR-a.
JA, KAO AUTOR OVE ZBIRKE U OVOJ KNJIZI PRENEĆU SAMO PAR MOJIH PESAMA, JER BI MI TREBAO OGROMAN PROSTOR, PA ĆU TAKO UZETI I ONU NAJDUŽU O MOM STRICU, VELIMIRU VELIMIRU (VELJKU) RAKOVIĆU.

UMESTO PREDGOVORA
=====================
Na redovnoj godišnjoj konferenciji Opštinske Organizacije SUBNOR-a Bečej, održane 15. aprila 2011. godine u Bečeju, kojoj je prisustvovao veliki broj članova i simpatizera, kao i boraca učesnika u Narodnooslobodilačkom ratu od 1941 – 1945. godine, gde je pored velikog broja učesnika u raspravi i diskusiji uzeo reč i stari ratnik – prvoborac Stevan Doroslovački, izražavajući želju za prikupljanjem jednog dela partizanskih pesama, koje su već zaboravljene, sa željom da se bar jedan deo njih prikupi i odštampa u vidu neke manje brošure – dostupne arhivi ove Organizacije, i eventualno određenom krugu zainteresovanih čitalaca, kako bi se iste sačuvale i otrgle od eventualnog zaborava.
Ukazujući mi veliko poverenje, samim tim na neki način je i mene zadužio, dostavljajući mi u rukopisu nekoliko tih narodnih pesama radi obrade, odnosno štampanja, ali imajući u vidu da je to bio dosta mali broj, tj. oko desetak tih pesama, potrudio sam se da tom broju dodam i neke takve pesme iz svog sjećanja, koje sam još kao golobradi dečak naučio u školi, ali i iz narodnih masa, koje su pevane u narodu, kao veoma omiljene patriotske, rodoljubive, slobodarske pesme i hitovi iz toga vremena.
Trudio sam se da iz moje skromne lične kućne biblioteke pronađem još nekoliko tih pesama, poema i poezije iz narodnooslobodilačke borbe od raznih autora, te iste dodam ovoj malenoj zbirci, kako bih donekle upotpunio određeni broj, odnosno obogatio sadržaj ove zbirke, u čemu mi je nesumljivo značajnu podršku i pomoć pružila i drugarica Ilinka Kolarov – nastavnik u penziji iz Bačkog Gradišta.
Pored ovog prikupljenog materijala uvrstio sam i celokupnu zbirku partizanskih pjesama, koju sam dobio na poklon od mog dragog rođaka general pukovnika u penziji Bogdana Bobe Rakovića iz Beograda, prilikom moje posete njegovoj porodici 2001. godine, a koju je on po mojoj ideji i predlogu, lično napisao i meni obećao – oduševljen mojim prikupljenim materijalom i knjigom RODOSLOV - BRATSTVA R A K O V I Ć I
Te pesme pevali su naši najdraži preci u najtežim vremenima u narodno oslobodilačkom ratu i revoluciji, boreći se protiv fašizma, a za čast, dostojanstvo, sreću i slobodu svoje djece, svojih potomaka, te budućih naraštaja i generacija koje dolaze.
To je ujedno bio i moj veoma skroman, maleni doprinos takvoj ideji, a sobzirom da sam mnoge od tih pesama samo delimično upamtio, takve nisam uzimao u obzir, nadajući se da veliki broj ljudi, posebno starijih zna celokupan njihov sadržaj, te da će vremenom bar još neki određeni broj njih biti prikupljene i dodate ovoj malenoj brošuri, odnosno zbirci i tako biti sačuvane i otrgnute od zaborava.
Možda će se jednoga dana naći neki zainteresovani donator i dobrotvor pa pomoći izradi korica i povezivanju ove brošure u vidu neke malene knjige, dostupne svakom čitaocu
Moguće je da se određeni broj ovih pesama može naći i u knjigama, arhivama ili raznim bibliotekama i čitaonicama, ali ja nisam imao vremena i mogućnosti da to detaljnije istražujem i prikupim veći broj istih, smatrajući da će biti još neki određeni broj zainteresovanih, poput našeg darovitog i veoma poznatog pisca i pjesnika Branka Ćopića, pa ovim ostavljam prostor i za njih da doprinesu prikupljanju takve zbirke ovih pesama.
Potrudit ću se takođe, da određeni deo njih zapišem i na magnetofonskoj traci, odnosno CD, koje će moći biti saslušanne od strane zainteresovanih slušalaca, ljudi dobre volje, patriota koji vole ljude bez obzira na njihovu veru i naciju, doprinoseći samim tim širenju prijateljstva, sloge, ljubavi, bratstva – jedinstva i zajedništva među svim narodima i narodnostima koji žive na ovim prostorima.
Isto tako, u saradnji sa Komisijom za negovanje tradicija - Opštinskog Odbora SUBNOR-a, snimio sam sva spomen obeležja na području opštine Bečej, sa željom da se odštampa manji katalog, dostupan širem auditorijumu i tako neke nezaboravne i značajne vrednosti naših predaka, kod mlađih generacija i budućih naraštaja sačuvaju od zaborava.
Postavljen je kamen temeljac, a na vama i mlađe naraštaje ostaje da se sve to upotpuni, dotera. lepše uobliči, pa eventualno i odštampa, kako bi se sačuvala tradicija i uspomene na naše pretke koji nisu žalili dati i svoj život, kako bi mučenički izvojevali slobodu ne samo za njih nego i svoju djecu i njihove potomke, odnosno za sve nas koji danas srećno živimo na ovim prostorima.
Mirko Raković

MO SUBNOR-a
BAČKO GRADIŠTE
DANA. 12.04.2011. GOD.

O PREDSJEDNIKU MO SUBNOR-a
- MIRKU RAKOVIĆU -

RAD MESNOG ODBORA SUBNOR-a BEZ FINANSIJSKE POTPORE, U PRAKSI BIO BI SASVIM DRUGAČIJI.
ZAHVALJUJUĆI DOSADAŠNJEM PREDSJEDNIKU MIRKU RAKOVIĆU, KOJI JE SVOJIM DOBROVOLJNIM - VOLONTERSKIM RADOM, BEZ IKAKVE NADOKNADE –
SA PUNO VOLJE I ELANA, DOPRINEO POZITIVNOM USPEHU I REZULTATIMA RADA MESNOG ODBORA SUBNOR-a U BAČKOM GRADIŠTU, PRE SVEGA NJEGOVIM ZALAGANJEM RADI OČUVANJA TRADICIJE I NEGOVANJA SVETLIH TEKOVINA NARODNOOSLOBODILAČKE BORBE, OČUVANJU SLOGE, BRATSTVA-JEDINSTVA, SLOBODE I ZAJEDNIŠTVA NA OVIM NAŠIM PROSTORIMA I PORED EKONOMSKE I FINANSIJSKE KRIZE - VIDLJIVI SU ZAVIDNI REZULTATI, POSEBNO U OMASOVLJENJU BROJA PRISTALICA I SIMPATIZERA OVE ORGANIZACIJE.
NIKO O NJEMU NEMA NIŠTA LOŠE DA KAŽE
U SELU GA SVI POZNAJU KAO VELIKOG PATRIOTU I IZUTETNOG HUMANISTU.
MISLIM DA NE GREŠIM KADA KAŽEM DA JE ZA DRUŠTVENE AKTIVNOSTI UVEK BIO SPREMAN DA POMOGNE I DA NIKADA NIJE ODBIO NI JEDAN ZADATAK.
VELIKI DEO POSLOVA OBAVLJAO JE SVOJIM KOMBI VOZILOM, BEZ BILO KAKVE NADOKNADE, RAZNOSIO OBAVEŠTENJA, POZIVE I ROBU ZA RAZNE PROSLAVE, PREVOZIO BOLESNA LICA RADI PRUŽANJA LEKARSKE I DRUGE HUMANITARNE POMOĆI – NE SAMO BORCIMA I NJIHOVIM PORODICAMA, PRISTALICAMA I SIMPATIZERIMA – NEGO I ŠIRE, UGROŽENOM STANOVNIŠTVU BEZ FINANSIJSKIH SREDSTAVA.
NA RAZNIM DRUŽENJIMA I DRUGIM SKUPOVIMA, ZA ARHIVU I POTREBE SUBNOR-a, USPOSTAVLJANJU DRUGARSKIH I BRATSKIH ODNOSA, PRIJATELJSKIH VEZA I LJUBAVI MEĐU NARODIMA I NARODNOSTIMA, URADIO JE I POKLONIO VELIKI BROJ FOTOGRAFIJA – KOJE ĆE SLUŽITI BUDUĆIM POKOLENJIMA KAO ARGUMENT DA SE NASTAVE, OČUVAJU I NE ZABORAVE NAŠE SVETLE I KULTURNE TRADICIJE.
PORED PRIKLADNE ZBIRKE PRIKUPLJENIH PARTIZANSKIH PESAMA, ZA NAŠE MLAĐE NARAŠTAJE, GENERACIJE I BUDUĆA POKOLENJA KOJA I POSLE NAS BUDU DOLAZILA, A RADI OČUVANJA TRADICIJE I LJUDSKOG DOSTOJANSTVA, NE SAMO NJIH NEGO I NJIHOVIH PREDAKA OD KOJIH SU MNOGI DALI I SVOJE ŽIVOTE, ZA SVETLU BUDUĆNOST NJIHOVE DJECE, TE RADI SJEĆANJA NA NJIHOVA ČASNA I POŠTENA DELA, URADIO JE I KATALOG SVIH SPOMEN OBELEŽJA SA PROSTORA OVE OPŠTINE, SA CILJEM DA SE ISTA ODRŽE, SAČUVAJU, NEGUJU I NIKADA NE ZABORAVE.
BIO JE AKTIVAN I U RADU PREDSJEDNIŠTVA OPŠTINKE ORGANIZACIJE SAVEZA BORACA, PA I ŠIRE U OKOLINI I POKRAJINI, ČIME JE ZASLUŽIO SVE POHVALE I PRIZNANJA ZA SVOJ POŽRTVOVANI RAD – POSEBNO NA OČUVANJU TRADICIJA NOB.
ISTO TAKO NJEGOV IZUZETAN DOPRINOS OGLEDA SE I U NJEGOVOM VEOMA AKTIVNOM RADU U PARTIJI UDRUŽENIH PENZIONERA SRBIJE, ŠTO JE DOPRINELO ZBLIŽAVANJU, DRUGARSTVU I UZAJAMNIM I BLISKIM ODNOSIMA IZMEĐU SVIH PENZIONERA NA PODRUČJU CELE NAŠE OPŠTINE, PA I ŠIRE NA ČITAVOJ TERITORIJI VOJVODINE, GDE JE UVEK RADO VIĐEN I CENJEN KAO VELIKI ČOVEK, DRUG I PRIJATELJ MEĐU SVIM LJUDIMA U ŠIROKOM KRUGU SVIH NARODA I NARODNOSTI.

SEKRETAR,
ILINKA KOLAROV

MOM NAJDRAŽEM ROĐAKU – MIRKU RAKOVIĆU
DRAGI MIRKO !
VEOMA ODUŠEVLJEN TVOJOM POSETOM BEOGRADU I MOJOJ PORODICI 1998. GODINE, A POSEBNO TVOJIM RADOM I AKTIVNOŠĆU OKO PRIKUPLJANJA GRAĐE ZA TVOJU IZUZETNO VREDNU I DRAGOCENU, NAMA VEOMA DRAGU KNJIGU O RODOSLOVIMA NAŠIH ROĐAKA I PREZIMENJAKA, ČIME SI ODUŠEVIO NE SAMO MENE I MOJU PORODICU, NEGO I ŠIROKI KRUG MOJIH POZNANIKA I PRIJATELJA OVDE U BEOGRADU I ŠIRE, TE TIME ZAUVEK OSTAVIO SVETAO LIK I NEZABORAVAN PRIJATELJSKI UTISAK, KAO VELIKI RODOLJUB, HUMANITARAN, UMILJAT I DOSTOJANSTVEN ČOVEK, SA NAJDRAŽIM I NAJLJEPŠIM LJUCKIM VRLINAMA.
TA TVOJA KNJIGA BRATSTVA – R A K O V I Ć I – OD POSTANKA DO TREĆEG MILENIJUMA, SLUŽIT ĆE KAO VEČNI SPOMENIK NAŠIM POKOLENJIMA I GENERACIJAMA KOJE I POSLE NAS BUDU DOLAZILE, DA SE ZBLIŽE, VOLE, POŠTUJU I NE ZABORAVE, TE DA ZNAJU KO SU I OD KOGA POTIČU, A SAMIM TIM OČUVAJU DOSTOJANSTVO I ČAST NAŠIH PREDAKA, KOJI SU SE VEKOVIMA UNAZAD BORILI ZA OČUVANJE SVOG OBRAZA I SVIJETLIH TRADICIJA, NE SAMO NJIH NEGO SVIH NAŠIH PREDAKA I BUDUĆIH NAŠIH POKOLENJA I POTOMAKA.
VEOMA SREĆAN I ODUŠEVLJEN TOM TVOJOM IDEJOM I RADOM, PODSTAKAO SI I MENE DA MALO RAZMIŠLJAM I NEŠTO NAPIŠEM I O NEKIM MOJIM SJEĆANJIMA I USPOMENAMA NA MINULA VREMENA, POSEBNO ONA RATNA I MOJE NAJLEPŠE MLADALAČKE DANE I GODINE, PROVEDENE U RATOM ZAHVAĆENIM SELIMA OKO BOSANSKOG PETROVCA, ALI I ČITAVOG DELA JUGOSLAVIJE OD TRIGLAVA PA DO ĐEVĐELIJE.
U TIM RATNIM VREMENIMA I UZAVRELOM RATNOM VIHORU I MNOGI NAŠI ROĐACI DALI SU SVOJE ŽIVOTE ZA OVU SLOBODU KOJU MI DANAS IMAMO.
VEROVATNO SE SEĆAŠ OBEĆANJA KOJE SAM TI DAO PRILIKOM TVOJE POSETE MOJOJ PORODICI, U BEOGRADU, MADA IMAM I SAZNANJA DA SI BIO U POSETI I MNOGIM NAŠIM ROĐACIMA, ŠIROM ČITAVE JUGOSLAVIJE - PA I EVROPE, ČIME SAM ZAISTA VEOMA ODUŠEVLJEN, TAKVOM SNAGOM, VOLJOM, ENTUZIJAZMOM, UPORNOŠĆU I VELIKOM TVOJOM ČASNOM I POŠTENOM DUŠOM I OTVORENIM SRCEM, DA SAKUPIŠ SVE TE PODATKE I UPOZNAŠ VELIKI BROJ NAŠIH ROĐAKA I SAZNAŠ O NJIHOVIM PRECIMA OD KOJIH SU SADA I U NAMA NJIHOVI GENI I TEČE NJIHOVA KRV, TE DA SVE TO PRIBELEŽIŠ, ZAPIŠEŠ, UOBLIČIŠ I ŠTAMPAŠ U VIDU JEDNE DOSTA VELIKE VEOMA KORISNE I DRAGOCENE KNJIOGE, ČIME SI POSTAVIO KAMEN TEMELJAC ZA OČUVANJE TRADICIJE, A NAŠE BUDUĆE GENERACIJE NEKA TO DOPUNJUJU, DOTERUJU I UOBLIČAVAJU, TE ČUVAJU TRADICIJU NE SAMO BRATSTVA I JEDINSTVA, LJUBAVI, SLOGE I ZAJEDNIŠTVA MEĐU NJIMA, NEGO I OČUVANJU NAŠIH KORENA I BRATSKE LOZE MEĐU SVIM NAŠIM ROĐACIMA.
ZATO DRAGI MOJ MIRKANE – DA TEBE NISAM UPOZNAO NI JA NIKADA NEBIH NAPISAO OVU MALENU KNJIŽICU I SEĆANJA NA RATNE USPOMENE U TOKU NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA OD 1941 – 1945. GODINE, PA TI I JA OVU MOJU MALU KNJIGU PARTIZANSKIH PJESAMA SA ZADOVOLJSTVOM POKLANJAM I ŽELIM TI MNOGO ZDRAVLJA SREĆE I ZADOVOLJSTVA I DA JE UVEK RADO ČITAŠ I PEVUŠIŠ BAR NEKE OD OVIH MOJIH STIHOVA, KAO ŠTO SE I JA ČESTO PRISETIM OVE TVOJE KNJIGE I UZMEM DA NEŠTO IZ NJE PROČITAM I DETALJNIJE SAZNAM O NAŠIM PRECIMA – UVEK SE RADO SEĆAJUĆI TEBE I TVOJE PORODICE.
U BEOGRADU, 17.09.2001. GODINE
GENERAL – PUKOVNIK U PENZIJI
B O G D A N – BOBO – R A K O V I Ć

VELJKO (IVANOV) RAKOVIĆ
(OVE NAREDNE REČENICE I STIHOVE POSVEČUJEM, KAO USPOMENU I VEČNO SJEĆANJE SVOM STRICU VELIMIRU (VELJKU) RAKOVIĆU – HEROJU NARODNOM, ORGANIZATORU TRINAJESTO JULSKOG USTANKA U CRNOJ GORI, VELIKOM RODOLJUBU I PATRIOTI, NEUSTRAŠIVOM BORCU PROTIV FAŠIZMA, A ZA SREĆU, ČAST I DOSTOJANSTVO SVOJEG NARODA ONDAŠNJE RAVNO-RIJEČKE OPŠTINE, KOJI ZA SLOBODU HRABRO DADE SVOJ MLADI ŽIVOT U NAJLJEPŠIM SVOJIM GODINAMA – MIRKO RAKOVIĆ 20.01.2012.)
SASTAVIT’ ĆU I OVU PESMICU
O MOM STRICU VELJKU RAKOVIĆU,
DA SE SETIM VELIKOG JUNAKA
POKRETAČA NARODNOG USTANKA.
PROČITAJTE OVU PESMU MOJU
O JEDNOME NARODNOM HEROJU,
KOJI SLAVNO U GROBU POČINU
KAO DETE U KRILU MAJČINU,
A IME MU OSTADE DA BLISTA
U SRCIMA SVIJE’ KOMUNISTA,
DA PRIMEROM NJEGOVIM SLIJEDE
JER MU DELA NEĆE DA BLIJEDE.
TIM DELIMA MNOGO JE NAPISO
MARKSOVU JE RAZRAĐIV’O MISO.
PROŠAO JE PUTE TRNOVITE
ZA RADNIČKE RUKE ŽULJEVITE,
BORIO SE ZA RADNOG ČOVEKA
NIT JE ZASTO, NITI JE POKLEKA,
ČITAVOGA SVOJEGA ŽIVOTA
BORIO SE NA OBADVA FRONTA,
KAKO S PUŠKOM NA POLJU VOJNIČKOM,
TAKO S PEROM I NA POLITIČKOM,
POD ZASTAVOM OD CRVENE BOJE
POGODITI NIJE TEŠKO KO JE,
ON JE NAŠU ISTORIJU STVARA
IZ TVRDOG JE NIKO KAMENJARA,
A TAJ JUNAK KOJEM NEMA MANA
TO JE VELJKO RAKOVIĆ IVANA.
ON JE ROĐEN NA MORAČKOJ KOSI
ĐE ORUŽJE JUNAČKO SE NOSI,
ĐE ZASTAVA SLOBODE SE VIJE,
ĐE DUŠMANIN SMI’O DOĆI NIJE,
ĐE SE UVEK PEVA O SLOBODI
KAD UMIRU I KADA SE RODI,
ĐE KAZUJU GUSLE SA ZVUCIMA
O HEROJSTVU I O JUNACIMA,
ĐE TO DRVO SA PARČETOM KOŽE
I KLONULE OHRABRITI MOŽE,
DA DUŠMANA ZA MILOST NE MOLI
DA SLOBODU IZNAD SVEGA VOLI,
IZ TAKVOG JE JUNAČKOG GNIJEZDA
POLETELA VELJKOVA ZVIJEZDA
PRATILA GA SVUDA PO SVIJETU
DOK JE NAŠU OBIŠO PLANETU.

DA VAM KAŽEM, OD MENE SE IŠTE
IZ MORAČE VELJKA ŠTA OTIŠTE,
ZLA NEPRAVDA I MALA BAŠTINA
NEMAŠTINA I SIROMAŠTINA.
NIKO NIJE TU ŽIVEO BOLJE
U MORAČKO DRAGOVIĆA POLJE,
TO MESTO JE VELIKO BESPUĆE
NIJE LAKO DOĆI NI DO KUĆE,
TU SE RADI I ZNOJ SE PROLIJE,
A NI SUVA HLEBA DA SE IJE,
TU SE RADI BEZ KONJA I VOLA
VLASTODRŠCI UZIMAJU POLA.
VIĐE VELJKO U TE DANE MLADE
SVOG NARODA MUKE I NEPRAVDE,
VIĐE VELJKO KAKO SELJAK STRADA
NIJE VLASNIK OD SVOJEGA RADA,
PA SE VELJKO JOŠ TADA ZAREKA,
DA SE BORI ZA RADNOG ČOVEKA,
DA BI RADNIK SVOJU SREĆU KOVO
DA SE STVORI UREĐENJE NOVO.
DA SE ŽIVI OD SVOJEGA RADA
TO JE REKO PA SE KRENU TADA,
PO ŠKOLAMA DA OJAČA ZNANJE
U MORAČI OSTAVI IMANJE,
UČI ŠKOLU S VELIKIM POLETOM,
UPOZNA SE S RADNIČKIM POKRETOM,
ZA TAJ POKRET POČE DA SE BORI
ZA BUDUĆNOST LEPŠU CRNOJ GORI,
KNJIGE MARKSA I LENJINA ČITA
JEDNOG DANA UPOZNA I TITA.
A DRUG TITO, VELIKI MARKSISTA
VIĐE ČVRSTI OSLONAC ZAISTA,
TVRDA ČELA, VELIKE SMELOSTI
DIPLOMU JE DOBIO ZRELOSTI,
PA GA PRIMI U REDOVE SVOJE
OBUČE GA U CRVENE BOJE.
NA DJELU GA TITO PROVJERIO
BLIZU SEBE MESTO POVERIO,
TAKO OVAJ CRNOGORAC MLADI
PO TITOVOJ DIREKTIVI RADI,
NI DAN NI NOĆ NEĆE DA SE SMIRI
NEGO ’’VATRU’’ NA FAKULTET ŠIRI,
SILNU ’’VATRU’’ STAČE I RAZGORE
KOJU NEBI UGASILO MORE.

NIJE VATRA, ŠTO OD DRVA GORI
NEGO MLADOST, ZA PRAVDU SE BORI,
KOJU VELJKO SILNO ZATALASA,
U BEOGRAD KOD STUDENTSKIH MASA.
TE VELIKE SVECKE METROPOLE
OVAJ PLAMEN CRVENI NE VOLE,
JER SE OTLE DIZAHU ’’VARNICE’’
PRELIJEĆU I PREKO GRANICE.
NAZVAŠE GA OPASNO ŽARIŠTE,
PA IH MISLI PROGONE I TIŠTE.
OZNAČIŠE ZA OPASNU ZONU
STRAH BERLINU, BEČU I LONDONU,
ŠALJU VLADI U BEOGRAD NOTE
DA PROGONE OVE PATRIOTE.
NO NI SAMI REŽIM MONARHIJE
U BEOGRAD DRIJEMAO NIJE,
BLISTAJU IM OŠTRI BAJONETI
DA SE SVOME NARODU OSVETI
UBIJAJU, - U TAMNICE BAČE
A NAJVIŠE TE VATRE LOŽAČE,
TE I VELJKO, JUNAK IZ MORAČE,
OD LANACA NJINIH NE IZMAČE
MUČIŠE GA, NO ŠTA BI MU DRUGO,
A ON IM SE IZ LANACA RUGO.
NI MUČENJE, NITI KAZAMATI
NIJE MOGLO VELJKA DA ODVRATI
OD IDEJE ZA KOJU SE BORI,
ČAST I PONOS, NEK JE CRNOJ GORI.
VLASTI SU GA BILE KORBAČIMA,
A ON IH JE TUKO RIJEČIMA.
TO JE BILA NJEGOVA ODMAZDA,
TAKO IH JE POBJEĐIVO VAZDA
I SVE RADNE PRIDOBIJO MASE
JER SE ZA NJIH I BORIO, ZNA SE.
ON JE BIO ATOMSKO ORUŽJE
U RUKAMA ŠTO SE ZOVU, D R U Ž E
TE SA TIME PROTIVNIKE TUKU,
OD NJIH PRAVE GRDILO I BRUKU.
NIJE MNOGO TREBALO PAMETI,
PA DA VIDE REŽIMSKE AVETI,
ODAKLE IH GRANATA POGAĐE
TE IM TONU U DUBINE LAĐE,
PA NASTADE TEROR I OSVETA,
PROTERAŠE MNOGE S FAKULTETA.
TADA MORA VELJKO DA SE SKLONI
OD REŽIMA KOJI GA PROGONI.

PARTIJA JE IZDALA MU VIZU,
PRVO U PRAG, ZATIM U PARIZU,
DA SE TAMO PO SVIJETU MUČI
ZAPOČETE ŠKOLE DA IZUČI
I DA TAMO ZA PARTIJU RADI
DA OKUPLJA SVETSKI POKRET MLADI,
A RAKOVIĆ VELJKO, KOMUNISTA
GDE GOD RADI, KO DIJAMANT BLISTA,
ĐE GOD DOĐE OVAJ ’’ORO’’ GORSKI
TRAG OSTAVLJA SVUDA METEORSKI,
U PARIZU USPJEHE POSTIŽE
PROLETERSKU ZASTAVU UZDIŽE.
OTLE KRENU SA DOBROVOLJCIMA
DA POMOGNE ŠPANSKIJEM BORCIMA
ŠTO SE TAMO BORE ZA SLOBODU
I ZA PRAVDU SVOJEMU NARODU.
PUN PREGNUĆA I PATRIOTIZMA
BORIO SE PROTIVU FAŠIZMA
MLADI MOMAK, CRNOGORSKE KRVI
BORIO SE I SVUD BIO PRVI,
ŠPANSKA BORBA PROTIVU FAŠISTA
TO JE BILA ŠKOLA KOMUNISTA,
I AKO SU TAMO POTIŠTENI
ONI NIJESU BILI UNIŠTENI,
NO NA DRUGE PREŠLI MERDIJANE
DA SE BORE, DOK FAŠIZAM PANE.
ONDA VELJKO, ZBOG SVOJE IDEJE
JEDNOG DANA PREĐE PIRINEJE,
IZ ŠPANIJE ZEMLJE KAD IZAĐE
PONOVO SE U PARIZU NAĐE
SA ZADATKOM KOJI JE SAD IMA,
DA POMAŽE JUGOSLOVENIMA
KOJI ŠPANSKI DOBROVOLJCI BIŠE
PROTIV FRANKA, TE BORBE VODIŠE,
A SAD TAMO PO LOGORA PATE,
DOMOVINI DA SE PRIJE VRATE.
DOK IH VELJKO IZ ROPSTVA IZBAVLJA,
DOZVOLE IM PIŠE I NABAVLJA.
PARTIJA GA IZABRALA SVOJA
U CENTRALNOM KOMITETU SKOJ-a
PA GA ONDA U MOSKVU POSLAŠE
DA ZASTUPA INTERESE NAŠE.
TAMO VELJKO PRIČA KOMITERNI
DA SMO I MI TOJ PARTIJI VERNI,
DA JE NAŠA PARTIJA DOZRELA
ZA PREGNUĆA I VELIKA DELA.

PARTIJA JE OD FRAKCIJA ČISTA,
PREDVODI JE VELIKI MARKSISTA
NENADMAŠNOG ZNANJA I MUDROSTI,
STRATEGIJE, DALEKOVIDOSTI.
DOK JE TAKVE REFERATE DAVA,
TA VELIKA CIJENJENA GLAVA
TU SE VELJKO, U TIJEM DANIMA
UPOZNAO SA VELIKANIMA.
NADAHNUTIM IDEJOM MARKSIZMA,
ŠTO SE BORE PROTIVU FAŠIZMA.
TU JE STEKO ZNANJE OBILATO,
NEKA MU JE VAZDA HVALA ZATO.
ON ULOŽI SVE TO IMOVINE
ZA INTERES SVOJE DOMOVINE.
KADA HITLER U JUGOSLAVIJU
SILOM SVOJU UVEDE ARMIJU
I CIJELU EVROPU POROBI
VELJKO NOVA NAREĐENJA DOBI
OD PARTIJE IZ JUGOSLAVIJE,
DA SE TAMO U MOSKVU ZATEČE
I DA ZA NAS ISPRIČA I REČE,
RADIJI SMO MRIJET NA MUKAMA,
NO TRPLJETI LANCE NA RUKAMA
TEŠKO ZEMLJI I TOME NARODU,
KOJI ČEKA OD DRUGOG SLOBODU.
PARTIJA JE POZVALA NARODE
DA SE BORE, DOK SE OSLOBODE.
NAŠ JE NAROD USTO DA SE BIJE,
IL’ SLOBODU, ILI DA GA NIJE.
TADA VELJKO STUPI NA TRIBINU,
KO ŠTO LIČI OVAKOME SINU,
PA OTALE GOVORITI STADE,
NEKA SVIJET CIJELI SAZNADE.
’’MOJA ZEMLJA OD EVROPE PRVA
ZA SLOBODU S NJEMAČKOM SE RVA
PARTIZANI U JUGOSLAVIJU,
BORBU VODE S NJEMCIMA SE BIJU,
TITO VODI HRABRU VOJSKU OVU,
VOJSKOVOĐA, RAVAN SUVOROVU,
A NAROD GA CIJELI POMAŽE,
BORBU VODI I PROTIVU DRAŽE.
TOG MINISTRA IZBJEGLIČKE VLADE,
KOJI NAROD, ROĐENI IZDADE.
KALJA OBRAZ SVOJIJEM PRECIMA,
BIJE NAROD NJEMAČKIM MECIMA.
SVOGA BIJE I PROGONI BRATA,
NJEMCE GRLI, S NJIMA SE SVOJATA.’’

OVO VELJKO NJEGOVIJEM GLASOM
PRVI JAVI RADIO TALASOM
I MNOGE JE NAPIS’O STRANICE,
ČITANE SU S RADIO STANICE
KOJU JE ON U MOSKVI STVORIO
POLITIČKI DA BI SE BORIO
DA TAJ TERET JUNAČKI IZVUČE,
PROTIVNIKE, FAŠISTE POTUČE
I UBEDI SAVEZNIČKE SILE
ŠTO SU DUGO U ZABLUDI BILE,
TE PRIZNANJE DAŠE ZEMLJI OVOJ
DRUGU TITU I ZEMLJI NJEGOVOJ.
POSLAŠE MU POMOĆ POVELIKU
KAO SVOJEM RATNOM SAVEZNIKU,
KOJI DADE VELIKOG UDJELA
ZA SLOBODU SVIJETA CIJELA,
ON SA MNOGO SVOJE KRVI VRUĆE
OSVAJAČA IZAGNA IZ KUĆE,
DA SE PJESMA RADOSNA IZVIJA
ŽIVEO NAM TITO I PARTIJA,
I NAŠ VELJKO SVIJETLA OBRAZA
KOJI NAS JE SVIJETU PRIKAZA,
TE NAŠ NAROD NEĆE DA SE STIDI
NA ŠTA ĆE NAM DRUGI DA ZAVIDI,
NA HEROJSKOJ BORBI ZA SLOBODU
SVOJOJ ZEMLJI I SVOME NARODU.


- II –

KAD BEOGRAD HITLER BOMBARDOVA
NAŠ VELIMIR, JUNAČKOGA KOVA
CRNOJ GORI BRZO POHITAO
DA BI POMOĆ SVOM NARODU DAO,
DA USTANAK SA NJIME PODIGNE
I SLOBODA TAMO DA GA STIGNE,
UPUTI SE U ONE VRLETI
I PRIDRUŽI BOJIŠTANSKOJ ČETI
TRINAJESTOG JULA DA SE DIGNU,
DO MOJKOVCA S ČETOM DA PRISTIGNU,
DA FORMIRA SVOJE JEDINICE
S ROĐACIMA SVOJIM IZ BISTRICE.
DA POKUPE MLADE PARTIZANE
I OGNJIŠTA SVOJA DA ODBRANE,
PARTIZANSKE STVORE JEDINICE
OD BOJIŠTA, PA DO ŠTITARICE.

RASPOREDE PORED REKE TARE,
DA ČEKAJU ŠVABE I VARVARE-
FORMIRAJU GERILSKE ODREDE.
FAŠISTIMA DOČEK DA PRIREDE.
U ZASEDE ČEKAJU ZLOTVORE,
KOJI ZNAJU BRZO DA SE STVORE
OD BERANA NIZ DOLINU LIMA,
GDE NJIHOVIH DOUŠNIKA IMA.
DA ČEKAJU PROLAZAK FAŠISTA,
KOJI NIKOG NE PITAJU NIŠTA,
NO PLJAČKAJU KUĆE I DVOROVE,
A ODVODE U ROPSTVO DRUGOVE.
U NJEMAČKU ILI ITALIJU,
NIKAD KUĆI DA SE NE SAVIJU.
MNOGE OD NJIH PROGUTAĆE TAMA,
DA IH VIŠE NEMA MEĐU NAMA.
SVE PLJAČKAJU, ŠTO STIGNU OD REDA,
GDE GOD IMA KOZA IL GOVEDA,
NE PITAJUĆ’ OVE SOKOLOVE
TJERAJU IM KRAVE I VOLOVE.
NI MAČKA IM NESME OSTAT ŽIVA
NO SVE ŽIVO MORA DA S’ UBIVA.
JADNA RAJA, SADA GLADNA OSTA,
TOG TERORA VIŠE JOJ JE DOSTA.
TALIJANSKI CRNO-KOŠULAŠI,
IZGLEDAJU KAO ROBIJAŠI,
UBIJAJU SVAKOG ŽIVOG STVORA
NIKO S NJIMA NEMA DOGOVORA.
I NJEMAČKE CRNE HAUBICE,
MNOGIMA SU OJADILE LICE.
SA SRBIMA NEMAJU MILOSTI,
KUDA PROĐU, OSTAVLJAJU KOSTI,
A DRAŽINI ČETNICI, KOLJAČI
SVAKI OD NJIH OČI ISKOLAČI,
PRIMIČU SE KA RIJECI TARI,
IZGLEDAJU KO NEKE SATVARI.
BISTRA TARA, PLANINSKA RIJEKA,
ZAPAMTIĆE TEROR DOVIJEKA.
SVAKOJ MAJCI KOJOJ SUZA PADNE,
BACAJU JE U TALASE HLADNE.
GERILCI SE KRIJU PO TIH STRANA,
DOK IM CESTA BUDE ZATRPANA,
BELIM SNEGOM I LEDENIM MRAZOM,
MESTO PUTEM, DA IDU BOGAZOM.
ŠVABA UVEK SPREMAN JE DA KRENE
PA SE KRIJU U BISTRIČKE STENE
U PEĆINE I KRŠNE LITICE,
GDE NEMOGU PRISTUPIT NI PTICE.

KAD JE STIGLA ZIMA, JEDNOG DANA
SILNA VOJSKA STIŽE OD BERANA,
DESETINE HILJADA VOJNIKA:
TALIJANA, ŠVABA I ČETNIKA.
’’SNIJEG PADA, OBLACI SE MUTE
DVIJE VOJSKE KOD MOJKOVCA ĆUTE,
U NAJTEŽEM VAKTU I ZEMANU,
SPREMAJU SE BOJU I MEGDANU,
CRNOGORCI MRZNU U SNIJEGU
NA BRSKOVU TVRDOME BRIJEGU,
A NJEMAČKA SVOJE DIVIZIJE
OKO CERA I LEPENCA KRIJE,
OD SVUDKUD JOJ TRUPE PRIDOLAZE
MISLE TARU VODU DA PREGAZE,
VJETAR DUVA I GORU SAVIJA
I VUK GLADAN, POČE DA ZAVIJA,
A KAD POČE BRDOM DA FIJUČE
TADA S KRSCA TOP NJEMAČKI PUČE,
CRNOGORSKI IZ SELA BOJIŠTA
GLAS MU GRĐI NE BIJAŠE NIŠTA’’...
NA SMRZNUTOM SNEGU TOGA DANA
LJUTA BITKA TU SE ODIGRALA,
PO VJETRINI I STUDENOJ ZIMI
I ONI SU MRZNULI KO I MI,
ONI BITKU ZAPOČEŠE PRVI
PA SU ZATO OGREZLI U KRVI
CRNOGORCI GOLORUKI, STISLI
OD SVUDKUD SU FAŠISTE PRITISLI,
U ČELINJU REKU IH SKUPIŠE,
ODATLE IH MRTVE POKUPIŠE.
I NAŠIH JE POGINULO DOSTA
SAMO JEDNA USPOMENA OSTA,
DA SE PEVA I UZ GUSLE SVIRA
MOJKOVAČKA BITKA KAD JE BILA,
DA SINOVI SAZNAJU OD OCA
KAD JE BILA BITKA KOD MOJKOVCA,
U KOJOJ JE VELJKOV OTAC BIO
I DRUGOVE HEROJSKI VODIO,
SLAVA NJIMA I VELIKO H V A L A,
NEMA VEĆEG LJUCKOG IDEALA,
NEGO ŽIVOT ZA SLOBODU DATI
I OKOVE DUŠMANSKE KIDATI,
GOLORUKI PROTIV MOĆNE SILE,
U RUKAMA SJEKIRE I VILE.
NAROD VOLI NAŠE JEDINICE,
A PREZIRE SRAMNE IZDAJICE,
KOJI SVOJU ZEMLJU IZDADOŠE
I ŽIVOTE SRAMNO IZGUBIŠE.

- III -

IZ ČITAVOG MOGA SREZA
TO JE MOJA OBAVEZA,
DA U IME CELOG RODA,
CRNOGORSKOG SVOG NARODA
DA O VELJKU RAKOVIĆU
JA ISPRIČAM OVU PRIČU,
INFORMIŠEM RAKOVIĆE
ŠTA BJEŠE U ŠAHOVIĆE,
NA HILJADU DEVETE STOTINE,
ČETRDESET I DRUGE GODINE,
PETNAJESTOG DECEMBRA JE BILO
DA ISPRIČAM ŠTA SE DOGODILO.
ŠTA RADIŠE TI ČETNICI
KRVOLOČNI IZDAJNICI,
ŠTO PRVAKA NARODNOGA
STRIJELJAŠE, STRICA MOGA.
VELIKOGA LJUCKOG TIĆA
VELIMIRA RAKOVIĆA.
KOJI HRABRO NA BRANIKU STADE
MLADI ŽIVOT ZA SLOBODU DADE.
UBIŠE GA FAŠISTIČKE SLUGE,
U DECEMBRU ČETRDESET DRUGE.
TOGA DANA, KADA JE STRADAO,
BEŠE VELIK SNIJEG NAPADAO,
ČITAV METAR, A MOŽDA I VIŠE,
U SVOJU GA KUĆU UHVATIŠE,
A ONDA MU I NJU ZAPALIŠE,
PORODICU U CRNO ZAVIŠE.
TOG DECEMBRA ČETRDESET DRUGE,
MILI BOŽE VELIKE LI TUGE,
U TO MESTO U VRLETNO TUSTO
TOGA JUTRA BEŠE RANO USTO,
SVOJOJ DJECI DA NALOŽI VATRU,
NE ZNAJUĆI DA ĆE DA GA SATRU.
TOGA DANA NI SLUTIO NIJE,
KAKVA HAJKA ZA NJIME SE KRIJE,
OD FAŠISTA I OKUPATORA
I NJIHOVIH MRSKIJEH ZLOTVORA,
OD DRAŽINIH ZLOGLASNIH KOLJAČA,
TALIJANSKIH VERNIH POMAGAČA.
OD VERNIJEH FAŠISTIČKIH SLUGU,
ŠTO NARODU NANOSIŠE TUGU.
ZADOVIJEK DA OSTANE TUŽAN
I DA STRADA NITI KRIV, NI’ DUŽAN.

VELJKOVU SU OPKOLILI KUĆU
PA HVATAJU I NJEGA I DUĆU
I NJEGOVU DEČICU MALENU
MILORADA, MIĆA I JELENU
UDARAJU PO DJECI KUNDACI,
KAO DA SU DJECA MANIJACI
A MIJOLJKA NE GOVORI NIŠTA
JER SE PLAŠI MRSKIJEH FAŠISTA,
MORA DRŽAT JEZIK IZA ZUBA
DOK SE NIJE OKOMILA GUBA,
VELJKA VEŽU U OKOVE TEŠKE
PA GA VODE ŠAOVIĆU PEŠKE,
ŽIV SE OTUD NIKAD VRATIT NEĆE
PA SE STALNO KA DJECI OKREĆE,
JOŠ JEDANPUT DA IH VIDI ŽIVE,
AL IM NE SME NI POMENUT IME,
A KAMOLI DA BI IH POZVAO
JER SMRT PREKU ODMAH BI DOZVAO,
BRZO BI MU SUDILI, DRAŽINI ČETNICI
I SVI ONI DRUGI SRPSKI IZDAJNICI,
ŠTO SU TADA SLUŽILI SVE FAŠISTE ONE,
A OBRAZ SU DALI ZA DŽAK MAKARONE.
FAŠISTI MU ONDA KUĆU ZAPALIŠE
I MALENU DEČICU IZ NJE IZBACIŠE,
NA SNIJEG IH ISTERAŠE,
NI KRIVU NI DUŽNU
DOK SU ŽIVI DA ZAPAMTE
TU GODINU TUŽNU.
TROJE MALE DEČICE, RATNE SIROČADI
U SRED CIČE ZIME, DA UMRU OD GLADI.
ČETNICI SU BILI GORI NO USTAŠE,
ČITAVU IM KUĆU TADA OPLJAČKAŠE,
I POSLEDNJU KRAVICU KOJU SU IMALI
ČETNICI SU SA SOBOM TADA OTERALI,
ODUŽIO VELJKO SE, SVOJEMU NARODU
AL’ DOČEKO NIJE ŽIVOT I SLOBODU.
POLOŽIO ŽIVOT SVOJOJ DOMOVINI,
U NAJLJEPŠOJ SVOJOJ TRIDESTOJ GODINI.
ODUŽIO TAKO ON SE SVOME RODU
JER JE ŽIVOT DAO ZA ČAST I SLOBODU.
DA SE DIČE POTOMCI
OVOG VUKA GORSKOG
NAJHRABRIJEG BORCA
SREZA BJELOPOLJSKOG.

NIKO NE ZNA DAL’ ĆE DA SE VRNE
TADA GLASE SAZNADOSMO CRNE
PETNAJESTOG U PODNE BIJELO
KLONULO JE VELJKOVO TIJELO.
JUNAČKE SE GRUDI OLEDIŠE
RAKOVIĆA VELJKA NEMA VIŠE
TAKAV GLAS SE U TUSTVO VINUO,
A U GRADU DA JE PREMINUO
OVA VUJEST SVIJE IZNENADI
U JABUČNU I OPŠTINSKOJ VLADI
ZA TU BOLNU VIJEST KAD SAZNAŠE
TO OPŠTINSKO RUKOVODSTVO NAŠE,
DA SU DRUGA IZGUBILI SNOVA,
RAKOVIĆA VELJKA – IVANOVA.
TA IH VIJEST DUBOKO POTRESE
OPŠTINOM SE ČITAVOM PRONESE
SASTAŠE SE OPŠTINSKE NACIJE
DA ODRŽE KOMEMORACIJE
DAN ŽALOSTI OPŠTINU ZAHVATI
DA JE NIJE LAKO OPISATI.
ZASTAVE SE NA PO KOPLJA VIJU,
A GRAĐANI ZA NJIM SUZE LIJU
ĐE SE DVOJE SASTANE IL’ SRETE
BILO STARO ILI MALO DETE,
SVE O VELJKU PRIČA I GOVORI
SVUD JEDNAKO – KO U CRNOJ GORI.
U VELJKOVOJ RODNOJ KOLIJEVCI
SVUD SE ČUJU TUŽBE I LELECI.
ĐE SE ZA NJIM PLAČE I UZDIŠE
ŠTO GA NIKAD NEĆE VIDET VIŠE
BJELO POLJE, NAŠA METROPOLA,
PUNA TUGE I VELIKOG BOLA.
NEMA U NJOJ PJESME NI VESELJA
ŽALE VELJKA, SVOGA GRADITELJA
TU SU LJUDI, TVRĐI OD ČELIKA,
AL ZALUDU, ŽALOST JE VELIKA.
FORMIRA SE ODBOR ZA SAHRANU,
OVOG MESTA, BORBE VELIKANU.
JA IH NE BIH NABRAJAO KO SU,
DRUGOVI MU I SABORCI TO SU.
ODREDIŠE ZATIM DELEGATE,
ŠTO ĆE MRTVOG VELJKA DA DOPRATE,
DO GROBNICE VIŠE SELA TUSTA,
GDE MU SADA STOJI ONA PUSTA,
VJEČNA KUĆA OD KAMENA
BEZ PROZORA I TEMENA.

TU POSLAŠE I DUŠANA, BRATA
I DVA SINA, ŠTO GA ZOVU TATA,
KAD STIGOŠE GDE IH VELJKO ČEKA
ZAR BRAT MOŽE PRIĆI BEZ LELEKA
MRTVOM BRATU DA NE REČE – L E L E !
TO NIT’ MOŽE BITI, NITI LJUDI VELE,
ZNAT NE MOŽE KO TU NIJE BIO,
NIJE ŠALA, BRAT JE BRATU MIO.
DUŠAN LICE POLJUBI MRTVAČKO
TO TIJELO HRABRO I JUNAČKO,
A ZATIJEM DVA VELJKOVA SINA
KO DVA ORLA S VISOKIH PLANINA
KAD SE ONO SPUSTE NA LITICU
TAKO ONI NA VELJKOVOM LICU,
SPUSTILI SE PA GA LJUBE OBA
KAO ONO U ĐETINJE DOBA,
IZ OČIJU VRELE SUZE TOČE
VIČU ’’LELE – NAŠ VOLJENI OČE’’
NAŠE TOPLO IZGUBLJENO KRILO
TVOJE NAS JE IME OKITILO,
DOVIJEKA ZAHVALNI TI MI SMO
I AKO TE RANO IZGUBISMO,
ONDA HRABRI VELJKOVI SABORCI
I OSTALA BRAĆA, CRNOGORCI,
U ŽALOSTI I VELIKOJ BOLJCI
SAOPŠTIŠE VELJKOVOJ MIOLJCI
ŠTO JE S NJIME DJECU IZRODILA
TA ROSIĆKA PONOSNA ODIVA,
DUĆO NAŠA, RODITELJU MILI
MI SMO TVOGA MUŽA SAHRANILI
NO MIOLJKA NE BUDI ŽALOSNA
NO NA NJEGA GORDA I PONOSNA,
LIJEP POROD S NJIM SI IZRODILA
CRNU GORU SA NJIM OKITILA,
DA GA SLAVI I DA SE PONOSI
DOK JUNAČKO SVOJE IME NOSI.
DOK PRKOSI LOVĆEN OBLACIMA,
DOK SE VENCI PLETU JUNACIMA,
CRNOGORSKIH DOKLE JE PLANINA
I NJENIJEH BRDA I DOLINA,
IZ OBLAKA DOK PADAJU KIŠE,
ETO DOTLE – PA DOKAD BI VIŠE ?
TU MIJOLJKA – KO SUPRUGA SVAKA,
NE OTRPLJE, NEGO SE ZAPLAKA
VELJKU HVALA, ČAS I SLAVA SVAKA,
VJEČAN SPOMEN I ZEMLJA MU LAKA.

PREKO DUGE NJIVE
KRVCA JE KAPALA,
PO BELOME SNEGU,
IZ NJEGOVIH RANA.

NJEGOV OTAC IVAN,
TU KRV JE SKUPLJAO
I KRVAVI SNIJEG
U NJEDRA STAVLJAO.

NA VRH SELA TUSTA
SAD MU JE GROBNICA
S PETOKRAKOM ZVEZDOM,
SVIJETLOGA LICA.

UPOREDO SA NJOM
I MOJA SE VIDI,
A POTOMSTVO NAŠE
NEMA DA SE STIDI.

PETOKRAKA NA NJIMA
NEK PONOSNO STOJI
DA SE ZNADE KO SU,
NARODNI HEROJI.


SVI VELJKOVI POTOMCI ZNAT MORAJU OVO – ZABORAVIT NE SMEJU VREME HITLEROVO
( MIRKO D. RAKOVIĆ - 10.11-2015-)

KAD JE VOJNIK ARMIJU SLUŽIO


S MNOGIM SAM SE U SOMBOR DRUŽIO
KAD SAM VOJSKU TITOVU SLUŽIO,
U GARNIZON CRNOGORSKOG TIĆA
PUKOVNIKA VELJKA MAŠKOVIĆA.

OD SVAKUD JE TU BILO VOJNIKA
ŠTO SU BILI I PONOS I DIKA,
ČUVALI SMO KULTURNE IDEJE
ONE NAŠE LEPE SFRJ.

TU SAM BIO OSAMN’ES MESECI
AL TO NISAM PRIČO MOJOJ DECI,
DOM ARMIJE KUĆA MI JE BIO
SA TIM SAM SE UVEK PONOSIO.

PA SAD I TO HOĆU DA NAPIŠEM
JER ZA ONOM LEPOTOM UZDIŠEM,
NEK POTOMCI PRISETE SE TOGA
LEPOG DOBA IZ VREMENA MOGA.

JA VELIKU IMAO SAM SREĆU
PA TE DANE ZABORAVIT NEĆU,
TAJ PUKOVNIK MNOGO MI JE MIO
JER JE UJAK MOJOJ MAJCI BIO.

KAD JE VELJKO SAZNAO ZA MENE
PREBRAO JE SVOJE USPOMENE,
GDE JE MLADE PROVODIO DANE
IGRAJUĆ SE U MORAČKE STRANE.

SETIO SE I ONOGA TIĆA
MOGA STRICA VELJKA RAKOVIĆA,
ŠTO JE SA NJIM ČUVAO GOVEDA
O TOM MOŽE DA SE PRIPOVEDA.

I MOG OCA RAKOVIĆ DUŠANA
GORSKOG VUKA KOJI NEMA MANA,
ŠTO JE UVEK LETEO KO PTICA
PREKO STRMIH MORAČKIH GLAVICA.

NA POLIGON ODMAH JE DOŠAO
DA BI HITNO MENE PRONAŠAO,
UŠAO JE ČELA UZDIGNUTA
MEĐU VIŠE HILJADA REGRUTA.

PA OKUPI SVOJE PODČINJENE
DA BI ŠTO PRE UGLEDAO MENE,
JER ĆE ONI LAKŠE DA SE SNAĐU
U GARNIZON MENE DA PRONAĐU.

STAREŠINE BRZO ME NAĐOŠE
PA S PONOSOM NJEMU ODVEDOŠE,
MAŠKOVIĆ SE OBRADOVA TOME
NAROČITO DOSTOJANSTVU MOME.

ZAGRLI ME I PRIVUČE SEBI
KO SE TOME OBRADOVO NEBI,
NEPOZNATI OFICIR ME VOLI
PA KO TOME MOŽE DA ODOLI.

ONDA VELJKO IZDADE NAREDBU
DA ME SJUTRA PONOVO DOVEDU,
DA ME PRIME I EKIPE DVIJE
U SOMBORU U DOMU ARMIJE.

DA TU SVOJU ZAKLETVU ODUŽIM
U KUHINJI VOJSKU DA ODSLUŽIM,
DA ME STAVE I ZA ŠEFA SALE
STAREŠINE SVUDA DA ME HVALE.

ZA IZLAZAK IMAM STALNU VIZU
KAO DA SAM NEGDE U PARIZU,
I DA ŠETAM SVUDA KUDA HOĆU
IMAM PRAVO I DANJU I NOĆU.

TU MI DANI BRZO PROLETEŠE
KO MARSOVCI S NEBA DA SLETEŠE,
STEKAO SAM MNOGE PRIJATELJE
I SVE SVOJE ISPUNIO ŽELJE.

KAD BI ONO MOGLO SE VRATITI
TO NE MOGU NIKAD PREŽALITI,
VLADALO JE BRATSTVO I JEDINSTVO
KAKVO DANAS MNOGI SVESNI NISMO.

U SOMBORU U ZELENOM GRADU
ŠETAO SAM KO PO TITOGRADU,
KAD SAM ŠKOLU U NJEMU UČIO
DA SE NEBIH KROZ ŽIVOT MUČIO.

U VREMENU OD KAD SAM POSTAO
SOMBOR MI JE U SRCU OSTAO
I NJEGOVA LEPA OKOLINA
GDE SAM STIZO I DO APATINA.

TU JE BILO LIJEPIH KRAJEVA
TE SAM IŠO I DO BOGOJEVA,
PA U KULU U TO LEPO MESTO
I TAMO SAM DOLAZIO ČESTO.

BORAVIO ČESTO U VRBASU
JER JE MESTO ČUVENO NA GLASU.
TU UPOZNAH I MNOGO ĐETIĆA
PUTUJUĆI SVE DO FEKETIĆA.

U MALENOM SELU KUPUSINA
BILO MI JE GOSTOVAT MILINA,
TU UPOZNAH PRVU SIMPATIJU
KOJA MENI DONESE RAKIJU.

TA SE CURA ZVALA MILIJANA
UVIJEK JE BILA NASMIJANA,
IMALA JE LIJEPE VRLINE
U OSMEHU PREPUNOM TOPLINE.

RAKIJA SE ZVALA KAJSIJARA
ZA DRUGARSTVO IMALA JE DARA,
A KASNIJE IMADOH PRILIKU
DA UPOZNAM I JEDNU ILINKU.

TA JE ŽENA ZRELIJIH GODINA
S NJOM SE DIČI CELA VOJVODINA,
I OSTALA NJENA FAMILIJA
U SELU JE SVIMA NAJMILIJA.

KAD POMISLIM IMAM MNOGO SETE
NA PARADI ŠESTDESET DEVETE,
NA BANJICI U BEOGRAD GRADU
TITOVU SAM DOBIO NAGRADU.

DRUGA TITA LIČNO SAM SLUŽIO
I TAKO SE NJEMU ODUŽIO,
I MINISTRA LJUBIČIĆ NIKOLU
JER SU OBA IGRALI U KOLU.

ODJEDANPUT LJUBIČIĆ NIKOLA
KAO MUNJA IZAĐE IZ KOLA,
PA DOTRČA KAO SIVI SOKO
DA ME JEDNOM POLJUBI U OKO.

PA SE SEĆAM DRAGE USPOMENE
KADA TITO ODLIKOVA MENE.
IZUZETNE NJIHOVE TOPLINE
I MEDALJE – VOJNIČKE VRLINE.
(MIRKO RAKOVIĆ 25.07.2015.)