SVEMIRSKI TAKSISTA

RANJENI GORŠTAK

PRE NO ODEM NA VRH SELA TUSTA
TAMO GDE ME ČEKA ONA PUSTA.
VEČNA KUĆA OD KAMENA
BEZ PROZORA I TEMENA

A DA SEBI SKRATIM OVE MUKE
PRE TOGA ĆU OTIĆ U HAJDUKE,
NE U ŠUMU NEGO KA LJUDIMA
JER PUŠČANOG NETREBA MI DIMA.

IAKO SE ZA HAJDUKA SPREMAM
JA ORUŽJA NIKAKVOGA NEMAM,
JER KOM SILA LEŽI U TOPUZU
TRAGOVI MU SMRDE NEČOVEČSTVOM.

NIJE OVO LAKO PREBRODITI
PA ZLOČINCE MORAM UHODITI,
KAD BIH NJIMA NEKO ZLO VIDIO
KO DA BIH SE PONOVO RODIO.

JER SU MNOGO NANELI MI MUKA
DABOGDA IH BOŽJA STIGLA RUKA,
BOG ĆE DATI I JA BIH SE NADA
KO DRUGOME JAMU KOPA – SAM U NJU UPADA.

SAD U POMOĆ KRENU MI I VLADA
U TRENUTKU KAD SE NISAM NADA,
SIVI SOKO VUČIĆ ALEKSANDRE
U POMOĆ MI SADA MI SE DADE.

POMAŽE MI I DAČIĆ IVICA
RODILA IM SVE MUŠKA DEČICA,
NEK SE DIČE SLAVNIM POTOMCIMA
SVE PONOSNIM I ČASNIM MOMCIMA.

ONI SU SE VREDNO ZAUZELI
DA BI SRBI POŠTENO ŽIVELI,
NAROD TOME MORA DOPRINETI
PA ĆE ONI U TOME USPETI.

DA SE ŽIVI KAKO DOLIKUJE
CELI NAROD TOME SE RADUJE,
JER NA SVETU NIŠTA LEPŠE NEMA
OD SVIJETLE ČASTI I POŠTENJA.

MI MORAMO ISKORENIT MITO
JER SE ZA TO BORIO I TITO,
KORUPCIJA UNIŠTIT SE MORA
DA NARODU JEDNOM SVANE ZORA.

S TOM BOLEŠĆU NEMA POMIRENJA
SVI U BORBU DO IZLEČENJA.
TIME ĆE SE UVEK PONOSITI
SVA BUDUĆA NAŠA POKOLENJA.

MI IMAMO OBRAZOVAN KADAR
PREDVODI GA VUČIĆ ALEKSANDAR,
A NJEGOVA DIČNA UZDANICA
PREMIJER JE DAČIĆU IVICA.

ZA INTERES ČITAVE NACIJE
ISTREBIT ĆE MALVERZACIJE,
OBADVA SU ČASNI I PONOSNI
PA SU ZATO POMALO PRKOSNI.

I PREMIJER I VICE PREMIJER
PONOSNI SU MOMCI OBOICA,
UZ PODRŠKU JUNAČKOGA TIĆA
PREDSEDNIKA TOME NIKOLIĆA.

ONI ŽELE DA ZA SPAS NACIJE
ISTRIJEBE SVE MALVERZACIJE,
UPROTIVNOM ZEMLJA NEMA MIRA
DOK SE SA NJOM GRDNO ŠPEKULIRA.

SVE OD SEBE ZA NAROD SU DALI
DA BI OVU SLOBODU IMALI,
PREKO SVETA IŠLI SU U STOPU
DA SRBIJA UĐE U EVROPU.

ZATO LJUDI POMOZ’TE VUČIĆU
I DAČIĆU NAŠEM PREMIJERU,
KA SVIJETLOM PUTU U BUDUĆNOST
JER SVI ZA TO IMATE MOGUĆNOST.

TO ĆE ZNATI I POTOMCI NAŠI
DA SU ONI BILI VELIKAŠI,
ŠTO SU MOGLI DALI SU OD SEBE
DA ZLO OVO JEDNOM ISTRIJEBE.

A KO NJIMA POMOGNUTI NEĆE
U ŽIVOTU NE IMAO SREĆE,
NE IMAO NI HLEBA NI PIĆA
PA SE SJEĆO VUKA BRANKOVIĆA.

NEK POŠTENI ŠTO VIŠE SE MNOŽE
I NEKA IM SAMI BOG POMOŽE,
SVE ZA DOBRO OVOME NARODU
ŠTO SE BORI ZA ČAST I SLOBODU.
( MIRKO RAKOVIĆ - NA BOŽIĆ 2014. GOD. )

I NA KRAJU PRAVDA POBIJEDI

Oko devet časova narednog jutra dana 02.12. 2013. ponovo Mirku zazvonje telefon, pa se otkravljen u toploj postelji naglo trže i javi nekom gospodinu s druge strane telefonske linije, koji se biranim rečima, zaista kulturno, dostojanstveno i umiljato predstavi imenom Danilo Nikolić iz Ustavnog suda Srbije.
Jeli to Mirko Raković ?
Jeste, jeste lično Mirko Raković – izvolte molim.
Pa evo moram nekako i da vas malo obradujem !
A kako to dragi gospodine da me obradujete – ja sam za radovanje odavno zaboravio, ima već nekoliko godina.
Pa u vezi one vaše žalbe koju si nam uputio pre desetak dana, a koja je zaista šokirala ne samo mene nego i sve moje saradnike i sudije, pa smo o tome pre dva dana dugo raspravljali, doneli neke zaključke i odlučili, bazirajući se na onu vašu žalbu, koja je zaista šokantna, ali i ubedljiva, te verujemo da se događaju i takve stvari – pa vas ovog puta upućujemo i obaveštavamo da možete podneti tužbu i oštetni zahtev protiv suda – za nadoknadu štete, naravno ako imate još nekih argumenata i ubedljivih dokaza, kaje navodite u podnetoj žalbi.
O tome je diskutovano i u Vrhovnom Kasacionom sudu Srbije - sa gospodinom Dragomirom Milovićem – koji baš sjutra 3.12. ove godine u Skupštini polaže zakletvu, a koji će biti na čelu ove ustanove u narednom periodu.
Srdačno vas pozdravljam !
Eto vidiš, ima Boga ima, a ima i dobrih i razumnih ljudi – pomisli Mirko, očigledno zadovoljan ishodom njegove žalbe i dostojanstvenim odgovorom nadležnog organa pravde i pravosuđa.
Nikolić – predsednik Ustavnog suda Srbije,
Nikolić, predsednik države,

''KAO BORAC JA SE DIČIM
TO NE MOŽE BITI SVAK,
BORITI SE ZA SLOBODU
MOŽE SAMO DIV – JUNAK''

PO PRIMERIMA ČOJSTVA I JUNAŠTVA


I NAJVEĆEG SVOG NEPRIJATELJA SMATRAM
VELIKIM PRIJATELJEM SVE DO MOMENTA
KADA MU U LICE KAŽEM DA MI JE
NEPRIJATELJ I DA SE ČUVA, ALI DA ĆU MU I
U NAJMANJOJ NEVOLJI UVIJEK POMOĆI I
SPASITI MU ŽIVOT.

Z A V R Š N A R I J E Č


Nikada se nisam kitio tuđim perjem, ali moram napomenuti da ovaj kratki roman zaslužuje svako poređenje sa predhodnim argumentima, a samom odlukom da se gubim i bežim sa ovih prostora, zbog nanetih mi izuzetno velih ne samo materijalnih, već i moralnih gubitaka, sve ove argumente potkrepiću poređenjem ovim romanom, koji se nekako uklapa u sve one moje preživele događaje, koji su tema neke druge posebne knjige u vidu moje autobiografije, koju takođe imam nameru napisati, kao moju treću knjigu, naravno ukoliko me zdravlje posluži, pa neka eto i to ostane kao neki moj mali doprinos i trag o sopstvenom životu, na koji me ovaj roman podsjeća, a na kojima će se učiti buduća mlada pokolenja, posebno potomci potlačenih i prognanih krajem XX.veka
Takvu odluku nije bilo baš lako doneti, sobzirom da sam najlepši deo svog života proveo upravo na ovim prostorima, upoznao ogroman broj ljudi i stekao veliki broj prijatelja na širem ovom prostoru, kojih ću se uvek rado sjećati, makar preko ogromnog broja fotografija, koje su nekako i sastavni deo mog života, a preko kojih sam uspostavljao velika poznanstva, kontakte, prijateljstva i bratstvo-jedinstvo među svim narodima i narodnostima na ovom području, spajajući preko njih mnoga ljudska bića, srca i duše na ogromnom broju masovnih druženja penzionera širom Srbije.
Iz ovog kratkog romana izuzeti su svi likovi i ličnosti, tako da čitalac neće prepoznati zločince, osim samih njih koji su ta dela činili – ali neka ostanu anonimni.
Imajući u vidu da su oni tako jaki i da su bog i batina, da doživotno i nakon penzionisanja imaju svoj imunitet i da mogu raditi šta im na um padne, grubo kršeći sve međunarodne norme, akta i konvencije o ljudskim pravima, a da zbog toga nikome ne mogu odgovarati sve do kraja svoga života, te zbog te njihove velike moći i jačine, samo jedna figura nosiće ime Jakov.
Njih kao progonitelje, po ovom romanu označitću štampanim slovima, dok sebe kao nekog prognanika, koji nije mogao ostati miran ni na godišnjem odmoru, karakterišem pisanim slovima – stavljajući sebe u taj položaj.
Njihovi mračni i pomračeni umovi stalno tragaju za izmišljotinama i zlodelima, tako da oni nemaju ni mirnog sna, zanoseći se mislima kako da čoveku suprotnih vrlina i karaktera - humanitarcu, dobrotvoru i patrioti nanesu što više nepravde, pakosti i zla.
Zbog svega toga i ovaj '' vanzemaljac - svemirski taksista'' koji je uvek blagovremeno i besprekorno izmirivao i sve svoje poreske obaveze u ovoj zemlji, zbog tog ''Jakova'' i njegovih saradnika ''paparaco'' majstora iz male šume, odnosno iz ''male bare sa mnogo krokodila'', jednoga dana morao je dići sidro i odjezditi tamo gde ga oči vode i noge nose, u predhodnom periodu pomišljajući ćak i na samoubistvo iz razloga da nije mogao prihvatiti i shvatiti da su humanitarna dela – spasavanje ljudskih života ili pružanje pomoći ugroženom stanovništvu najveći prekršaj i zločin za koji je morao biti tako drsko i strogo kažnjavan.
U likovima čobanina i šumara, - ''svemirski taksista'' vidi likove uglavnom onih koje je on doveo iz te male siromašne i tamne šume – Crne Gore i na svoju grbaču natovario i držao više od osam godina, potpuno o svom trošku, bez bilo kakve nadoknade, pa mu isti tako vraćaju milo za drago, pljačkajući ga i otimajući mu i poslednji zalogaj hleba iz usta – kao nagradu za sve što je za njih i njihove porodice učinio, obezbeđujući im stalan i siguran posao, automobile, pa čak i sopstveni krov nad glavom. Tako su to oni i radili, tako to i biva ''ko njih hlebom – oni njega kamenom''.
Čobanin je pre dvadesetak godina došao kod mene, napustivši oca i majku, ostavljajući ih same, bolesne i iznemogle da se sa stotinak ovaca i nekoliko govedi sami batrgaju i muče po planini Bjelasici i njenim obroncima. Bio je na mom vaganu nekoliko godina, sve dok je upoznao jednu Romkinju sa kojom se oženio i sa njom u braku stekao dvoje djece. Kupio sam mu auto, generalno osposobio, registrovao mu radnju i uveo ga u posao. On danas na crno radi, a prima i solidnu socijalnu potporu.

Šumar je kod mene doselio nešto ranije, pre trideset godina, odnosno poćetkom osamgesetih godina dvadesetog veka, kao propalica, golać, sirotinja i bednik. Na mojoj grbači visio je nekoliko godina, iako sam ga odmah po dolasku zaposlio i to na radno mesto službenika visokog ranga. Nakon ženidbe sa jednom raspuštenicom iz male šume odmah mu kupujem i kuću u kojoj i danas živi. Tako službujući, dočepao se solidnih primanja i uspeo uspostaviti kontakte sa Ljubom Zemuncem i ostalim njegovim saradnicima iz Zemunskog klana, ali i auto mafijom i za sebe obezbedio nekoliko golfova, pa tako uspeo biti dominantan na ovom području. Postoje neke indicije da je učestvovao čak i u paljenju Narodne Skupštine u Beogradu – što nije provereno niti utvrđeno. Poznato je takođe da je i veliki kockar. Pošto je u mladosti upisao pravni fakultet i počeo studirati pravo u Prištini, koje nije uspeo da završi, nažalost i neke sudije nasedaju njegovim maritfetlucima, pa mu i veruju.
Ostali goniči su neki podmićeni i korumpirani plaćenici, poput paparaco snimatelja ili lažnih plaćenih svedoka, koji prema montiranim procecima ostvaruju nezakonitu dobit na bazi podmetnutih lažnih dokaza ili svedočenja, a svi su uglavnom sumnjive prošlosti i morala.
Interesantno je ovde napomenuti, da oni igraju glavnu ulogu, te da prema njihovim ''prijavama'' optuženi nema pravo nikakvog glasa, a pogotovu suočenja sa njima, jer bi im otkrio namere i izneo delo na videlo, što se vidi iz ogromne predhodne dokumentacije, odnosno atgumenata.
To što okrivljeni, u svakom slučaju i kažnjeni nema nikakvo pravo žalbe zbilja je van svake pameti i razuma, te grubo kršenje svih međunarodnih konvencija o ljudskim pravima i pravu čoveka.
Zato bih i ja ovaj kratki roman mogao krstiti u '' Vanzemaljac i sudije'', ali neću jer nisam flagijator niti pravnik i nemam to pravo, pošto sam običan smrtnik kao i mnogi drugi ljudi ovoga svijeta i mala senka među vihorove, ali se držim jedino one Njegoševe izreke ''tvrd je orah voćka čudnovata – ne slomi ga al' zube polomi'', ali i one druge narodne – Ima Boga i pravde njegove.
Moguće je da pripadam i onom ogromnom broju od oko milion i pet stotina hiljada nepismenih u Srbiji, što znači svaki četvrti građanin, a što je objavila i većina medija u nekoliko navrata, pa je zato i svako suđenje bio montiran proces i to sa uperenim automatskim puškama i heklerima u mene, i uz angažovanje određenog broja policajaca, ali i većina zatvorenih tajnih suđenja bez mojeg prisustva i prava bilo kakvog pitanja i glasa.
E pa to mora da je pravi ''vasionski taksista'' ili onaj ''vanzemaljac''- kako sam sebe nazvao, uglavnom iz tih razloga, a kojeg poznaje i zna najmanje pedeset hiljada građana, širom Vojvodine, ali i čitavog ovog regiona.
Da bi se smirile njihove nezajažljive strasti, te da bih udovoljio njihovim namerama da me odavde proteraju, odlučio sam da napustim svoj dom, makar povremeno i odselim tamo odakle sam i došao pre trideset i sedam godina, kao mlado golobrado tiče.
Veliki broj poznanika, mojih ličnih drugova i prijatelja – nikada neću zaboraviti.

- Jednog dana ja ću opet
- Na ono se brdo popet
- Više onog sela Tusta
- Gde me čeka ona pusta
- Večna kuća od kamena
- Bez prozora i temena
- U kojoj sam u mladosti
- Svojih dragih stavljo kosti
- Pa i moje nek tu budu
- Ako nisam za osudu.
Mirko D. Raković

MO SUBNOR-a
BAČKO GRADIŠTE
DANA. 12.04.2011. GOD.

O PREDSJEDNIKU MO SUBNOR-a
- MIRKU RAKOVIĆU -

RAD MESNOG ODBORA SUBNOR-a BEZ FINANSIJSKE POTPORE, U PRAKSI BIO BI SASVIM DRUGAČIJI.
ZAHVALJUJUĆI DOSADAŠNJEM PREDSJEDNIKU MIRKU RAKOVIĆU, KOJI JE SVOJIM DOBROVOLJNIM - VOLONTERSKIM RADOM, BEZ IKAKVE NADOKNADE –
SA PUNO VOLJE I ELANA, DOPRINEO POZITIVNOM USPEHU I REZULTATIMA RADA MESNOG ODBORA SUBNOR-a U BAČKOM GRADIŠTU, PRE SVEGA NJEGOVIM ZALAGANJEM RADI OČUVANJA TRADICIJE I NEGOVANJA SVETLIH TEKOVINA NARODNOOSLOBODILAČKE BORBE, OČUVANJU SLOGE, BRATSTVA-JEDINSTVA, SLOBODE I ZAJEDNIŠTVA NA OVIM NAŠIM PROSTORIMA I PORED EKONOMSKE I FINANSIJSKE KRIZE - VIDLJIVI SU ZAVIDNI REZULTATI, POSEBNO U OMASOVLJENJU BROJA PRISTALICA I SIMPATIZERA OVE ORGANIZACIJE.
NIKO O NJEMU NEMA NIŠTA LOŠE DA KAŽE
U SELU GA SVI POZNAJU KAO VELIKOG PATRIOTU I IZUTETNOG HUMANISTU.
MISLIM DA NE GREŠIM KADA KAŽEM DA JE ZA DRUŠTVENE AKTIVNOSTI UVEK BIO SPREMAN DA POMOGNE I DA NIKADA NIJE ODBIO NI JEDAN ZADATAK.
VELIKI DEO POSLOVA OBAVLJAO JE SVOJIM KOMBI VOZILOM, BEZ BILO KAKVE NADOKNADE, RAZNOSIO OBAVEŠTENJA, POZIVE I ROBU ZA RAZNE PROSLAVE, PREVOZIO BOLESNA LICA RADI PRUŽANJA LEKARSKE I DRUGE HUMANITARNE POMOĆI – NE SAMO BORCIMA I NJIHOVIM PORODICAMA, PRISTALICAMA I SIMPATIZERIMA – NEGO I ŠIRE, UGROŽENOM STANOVNIŠTVU BEZ FINANSIJSKIH SREDSTAVA.
NA RAZNIM DRUŽENJIMA I DRUGIM SKUPOVIMA, ZA ARHIVU I POTREBE SUBNOR-a, USPOSTAVLJANJU DRUGARSKIH I BRATSKIH ODNOSA, PRIJATELJSKIH VEZA I LJUBAVI MEĐU NARODIMA I NARODNOSTIMA, URADIO JE I POKLONIO VELIKI BROJ FOTOGRAFIJA – KOJE ĆE SLUŽITI BUDUĆIM POKOLENJIMA KAO ARGUMENT DA SE NASTAVE, OČUVAJU I NE ZABORAVE NAŠE SVETLE I KULTURNE TRADICIJE.
PORED PRIKLADNE ZBIRKE PRIKUPLJENIH PARTIZANSKIH PESAMA, ZA NAŠE MLAĐE NARAŠTAJE, GENERACIJE I BUDUĆA POKOLENJA KOJA I POSLE NAS BUDU DOLAZILA, A RADI OČUVANJA TRADICIJE I LJUDSKOG DOSTOJANSTVA, NE SAMO NJIH NEGO I NJIHOVIH PREDAKA OD KOJIH SU MNOGI DALI I SVOJE ŽIVOTE, ZA SVETLU BUDUĆNOST NJIHOVE DJECE, TE RADI SJEĆANJA NA NJIHOVA ČASNA I POŠTENA DELA, URADIO JE I KATALOG SVIH SPOMEN OBELEŽJA SA PROSTORA OVE OPŠTINE, SA CILJEM DA SE ISTA ODRŽE, SAČUVAJU, NEGUJU I NIKADA NE ZABORAVE.
BIO JE AKTIVAN I U RADU PREDSJEDNIŠTVA OPŠTINKE ORGANIZACIJE SAVEZA BORACA, PA I ŠIRE U OKOLINI I POKRAJINI, ČIME JE ZASLUŽIO SVE POHVALE I PRIZNANJA ZA SVOJ POŽRTVOVANI RAD – POSEBNO NA OČUVANJU TRADICIJA NOB.
ISTO TAKO NJEGOV IZUZETAN DOPRINOS OGLEDA SE I U NJEGOVOM VEOMA AKTIVNOM RADU U PARTIJI UDRUŽENIH PENZIONERA SRBIJE, ŠTO JE DOPRINELO ZBLIŽAVANJU, DRUGARSTVU I UZAJAMNIM I BLISKIM ODNOSIMA IZMEĐU SVIH PENZIONERA NA PODRUČJU CELE NAŠE OPŠTINE, PA I ŠIRE NA ČITAVOJ TERITORIJI VOJVODINE, GDE JE UVEK RADO VIĐEN I CENJEN KAO VELIKI ČOVEK, DRUG I PRIJATELJ MEĐU SVIM LJUDIMA U ŠIROKOM KRUGU SVIH NARODA I NARODNOSTI.

SEKRETAR,
ILINKA KOLAROV

-------------------------