PISCI IZ VRANESKE DOLINE

PARTIJA JE IZDALA MU VIZU,
PRVO U PRAG, ZATIM U PARIZU,
DA SE TAMO PO SVIJETU MUČI
ZAPOČETE ŠKOLE DA IZUČI
I DA TAMO ZA PARTIJU RADI
DA OKUPLJA SVETSKI POKRET MLADI,
A RAKOVIĆ VELJKO, KOMUNISTA
GDE GOD RADI, KO DIJAMANT BLISTA,
ĐE GOD DOĐE OVAJ ’’ORO’’ GORSKI
TRAG OSTAVLJA SVUDA METEORSKI,
U PARIZU USPJEHE POSTIŽE
PROLETERSKU ZASTAVU UZDIŽE.
OTLE KRENU SA DOBROVOLJCIMA
DA POMOGNE ŠPANSKIJEM BORCIMA
ŠTO SE TAMO BORE ZA SLOBODU
I ZA PRAVDU SVOJEMU NARODU.
PUN PREGNUĆA I PATRIOTIZMA
BORIO SE PROTIVU FAŠIZMA
MLADI MOMAK, CRNOGORSKE KRVI
BORIO SE I SVUD BIO PRVI,
ŠPANSKA BORBA PROTIVU FAŠISTA
TO JE BILA ŠKOLA KOMUNISTA,
I AKO SU TAMO POTIŠTENI
ONI NISU BILI UNIŠTENI,
NO NA DRUGE PREŠLI MERDIJANE
DA SE BORE, DOK FAŠIZAM PANE.
ONDA VELJKO, ZBOG SVOJE IDEJE
JEDNOG DANA PREĐE PIRINEJE,
IZ ŠPANIJE ZEMLJE KAD IZAĐE
PONOVO SE U PARIZU NAĐE
SA ZADATKOM KOJI JE SAD IMA,
DA POMAŽE JUGOSLOVENIMA
KOJI ŠPANSKI DOBROVOLJCI BIŠE
PROTIV FRANKA, TE BORBE VODIŠE,
A SAD TAMO PO LOGORA PATE,
DOMOVINI DA SE PRIJE VRATE.
DOK IH VELJKO IZ ROPSTVA IZBAVLJA,
DOZVOLE IM PIŠE I NABAVLJA.
PARTIJA GA IZABRALA SVOJA
U CENTRALNOM KOMITETU SKOJ-a
PA GA ONDA U MOSKVU POSLAŠE
DA ZASTUPA INTERESE NAŠE.
TAMO VELJKO PRIČA KOMITERNI
DA SMO I MI TOJ PARTIJI VERNI,
DA JE NAŠA PARTIJA DOZRELA
ZA PREGNUĆA I VELIKA DELA.

PARTIJA JE OD FRAKCIJA ČISTA,
PREDVODI JE VELIKI MARKSISTA
NENADMAŠNOG ZNANJA I MUDROSTI,
STRATEGIJE, DALEKOVIDOSTI.
DOK JE TAKVE REFERATE DAVA,
TA VELIKA CIJENJENA GLAVA
TU SE VELJKO, U TIJEM DANIMA
UPOZNAO SA VELIKANIMA.
NADAHNUTIM IDEJOM MARKSIZMA,
ŠTO SE BORE PROTIVU FAŠIZMA.
TU JE STEKO ZNANJE OBILATO,
NEKA MU JE VAZDA HVALA ZATO.
ON ULOŽI SVE TO IMOVINE
ZA INTERES SVOJE DOMOVINE.
KADA HITLER U JUGOSLAVIJU
SILOM SVOJU UVEDE ARMIJU
I CIJELU EVROPU POROBI
VELJKO NOVA NAREĐENJA DOBI
OD PARTIJE IZ JUGOSLAVIJE,
DA SE TAMO U MOSKVU ZATEČE
I DA ZA NAS ISPRIČA I REČE,
RADIJI SMO MRIJET NA MUKAMA,
NO TRPLJETI LANCE NA RUKAMA
TEŠKO ZEMLJI I TOME NARODU,
KOJI ČEKA OD DRUGOG SLOBODU.
PARTIJA JE POZVALA NARODE
DA SE BORE, DOK SE OSLOBODE.
NAŠ JE NAROD USTO DA SE BIJE,
IL’ SLOBODU, ILI DA GA NIJE.
TADA VELJKO STUPI NA TRIBINU,
KO ŠTO LIČI OVAKOME SINU,
PA OTALE GOVORITI STADE,
NEKA SVIJET CIJELI SAZNADE.
’’MOJA ZEMLJA OD EVROPE PRVA
ZA SLOBODU S NJEMAČKOM SE RVA
PARTIZANI U JUGOSLAVIJU,
BORBU VODE S NJEMCIMA SE BIJU,
TITO VODI HRABRU VOJSKU OVU,
VOJSKOVOĐA, RAVAN SUVOROVU,
A NAROD GA CIJELI POMAŽE,
BORBU VODI I PROTIVU DRAŽE.
TOG MINISTRA IZBJEGLIČKE VLADE,
KOJI NAROD, ROĐENI IZDADE.
KALJA OBRAZ SVOJIJEM PRECIMA,
BIJE NAROD NJEMAČKIM MECIMA.
SVOGA BIJE I PROGONI BRATA,
NJEMCE GRLI, S NJIMA SE SVOJATA.’’

OVO VELJKO NJEGOVIJEM GLASOM
PRVI JAVI RADIO TALASOM
I MNOGE JE NAPIS’O STRANICE,
ČITANE SU S RADIO STANICE
KOJU JE ON U MOSKVI STVORIO
POLITIČKI DA BI SE BORIO
DA TAJ TERET JUNAČKI IZVUČE,
PROTIVNIKE, FAŠISTE POTUČE
I UBEDI SAVEZNIČKE SILE
ŠTO SU DUGO U ZABLUDI BILE,
TE PRIZNANJE DAŠE ZEMLJI OVOJ
DRUGU TITU I ZEMLJI NJEGOVOJ.
POSLAŠE MU POMOĆ POVELIKU
KAO SVOJEM RATNOM SAVEZNIKU,
KOJI DADE VELIKOG UDJELA
ZA SLOBODU SVIJETA CIJELA,
ON SA MNOGO SVOJE KRVI VRUĆE
OSVAJAČA IZAGNA IZ KUĆE,
DA SE PJESMA RADOSNA IZVIJA
ŽIVEO NAM TITO I PARTIJA,
I NAŠ VELJKO SVIJETLA OBRAZA
KOJI NAS JE SVIJETU PRIKAZA,
TE NAŠ NAROD NEĆE DA SE STIDI
NA ŠTA ĆE NAM DRUGI DA ZAVIDI,
NA HEROJSKOJ BORBI ZA SLOBODU
SVOJOJ ZEMLJI I SVOME NARODU.


- II –

KAD BEOGRAD HITLER BOMBARDOVA
NAŠ VELIMIR, JUNAČKOGA KOVA
CRNOJ GORI BRZO POHITAO
DA BI POMOĆ SVOM NARODU DAO,
DA USTANAK SA NJIME PODIGNE
I SLOBODA TAMO DA GA STIGNE,
UPUTI SE U ONE VRLETI
I PRIDRUŽI BOJIŠTANSKOJ ČETI
TRINAJESTOG JULA DA SE DIGNU,
DO MOJKOVCA S ČETOM DA PRISTIGNU,
DA FORMIRA SVOJE JEDINICE
S ROĐACIMA SVOJIM IZ BISTRICE.
DA POKUPE MLADE PARTIZANE
I OGNJIŠTA SVOJA DA ODBRANE,
PARTIZANSKE STVORE JEDINICE
OD BOJIŠTA, PA DO ŠTITARICE.

RASPOREDE PORED REKE TARE,
DA ČEKAJU ŠVABE I VARVARE-
FORMIRAJU GERILSKE ODREDE.
FAŠISTIMA DOČEK DA PRIREDE.
U ZASEDE ČEKAJU ZLOTVORE,
KOJI ZNAJU BRZO DA SE STVORE
OD BERANA NIZ DOLINU LIMA,
GDE NJIHOVIH DOUŠNIKA IMA.
DA ČEKAJU PROLAZAK FAŠISTA,
KOJI NIKOG NE PITAJU NIŠTA,
NO PLJAČKAJU KUĆE I DVOROVE,
A ODVODE U ROPSTVO DRUGOVE.
U NJEMAČKU ILI ITALIJU,
NIKAD KUĆI DA SE NE SAVIJU.
MNOGE OD NJIH PROGUTAĆE TAMA,
DA IH VIŠE NEMA MEĐU NAMA.
SVE PLJAČKAJU, ŠTO STIGNU OD REDA,
GDE GOD IMA KOZA IL GOVEDA,
NE PITAJUĆ’ OVE SOKOLOVE
TJERAJU IM KRAVE I VOLOVE.
NI MAČKA IM NESME OSTAT ŽIVA
NO SVE ŽIVO MORA DA S’ UBIVA.
JADNA RAJA, SADA GLADNA OSTA,
TOG TERORA VIŠE JOJ JE DOSTA.
TALIJANSKI CRNO-KOŠULAŠI,
IZGLEDAJU KAO ROBIJAŠI,
UBIJAJU SVAKOG ŽIVOG STVORA
NIKO S NJIMA NEMA DOGOVORA.
I NJEMAČKE CRNE HAUBICE,
MNOGIMA SU OJADILE LICE.
SA SRBIMA NEMAJU MILOSTI,
KUDA PROĐU, OSTAVLJAJU KOSTI,
A DRAŽINI ČETNICI, KOLJAČI
SVAKI OD NJIH OČI ISKOLAČI,
PRIMIČU SE KA RIJECI TARI,
IZGLEDAJU KO NEKE SATVARI.
BISTRA TARA, PLANINSKA RIJEKA,
ZAPAMTIĆE TEROR DOVIJEKA.
SVAKOJ MAJCI KOJOJ SUZA PADNE,
BACAJU JE U TALASE HLADNE.
GERILCI SE KRIJU PO TIH STRANA,
DOK IM CESTA BUDE ZATRPANA,
BELIM SNEGOM I LEDENIM MRAZOM,
MESTO PUTEM, DA IDU BOGAZOM.
ŠVABA UVEK SPREMAN JE DA KRENE
PA SE KRIJU U BISTRIČKE STENE
U PEĆINE I KRŠNE LITICE,
GDE NEMOGU PRISTUPIT NI PTICE.

KAD JE STIGLA ZIMA, JEDNOG DANA
SILNA VOJSKA STIŽE OD BERANA,
DESETINE HILJADA VOJNIKA:
TALIJANA, ŠVABA I ČETNIKA.
’’SNIJEG PADA, OBLACI SE MUTE
DVIJE VOJSKE KOD MOJKOVCA ĆUTE,
U NAJTEŽEM VAKTU I ZEMANU,
SPREMAJU SE BOJU I MEGDANU,
CRNOGORCI MRZNU U SNIJEGU
NA BRSKOVU TVRDOME BRIJEGU,
A NJEMAČKA SVOJE DIVIZIJE
OKO CERA I LEPENCA KRIJE,
OD SVUDKUD JOJ TRUPE PRIDOLAZE
MISLE TARU VODU DA PREGAZE,
VJETAR DUVA I GORU SAVIJA
I VUK GLADAN, POČE DA ZAVIJA,
A KAD POČE BRDOM DA FIJUČE
TADA S KRSCA TOP NJEMAČKI PUČE,
CRNOGORSKI IZ SELA BOJIŠTA
GLAS MU GRĐI NE BIJAŠE NIŠTA’’...
NA SMRZNUTOM SNEGU TOGA DANA
LJUTA BITKA TU SE ODIGRALA,
PO VJETRINI I STUDENOJ ZIMI
I ONI SU MRZNULI KO I MI,
ONI BITKU ZAPOČEŠE PRVI
PA SU ZATO OGREZLI U KRVI
CRNOGORCI GOLORUKI, STISLI
OD SVUDKUD SU FAŠISTE PRITISLI,
U ČELINJU REKU IH SKUPIŠE,
ODATLE IH MRTVE POKUPIŠE.
I NAŠIH JE POGINULO DOSTA
SAMO JEDNA USPOMENA OSTA,
DA SE PEVA I UZ GUSLE SVIRA
MOJKOVAČKA BITKA KAD JE BILA,
DA SINOVI SAZNAJU OD OCA
KAD JE BILA BITKA KOD MOJKOVCA,
U KOJOJ JE VELJKOV OTAC BIO
I DRUGOVE HEROJSKI VODIO,
SLAVA NJIMA I VELIKO H V A L A,
NEMA VEĆEG LJUCKOG IDEALA,
NEGO ŽIVOT ZA SLOBODU DATI
I OKOVE DUŠMANSKE KIDATI,
GOLORUKI PROTIV MOĆNE SILE,
U RUKAMA SJEKIRE I VILE.
NAROD VOLI NAŠE JEDINICE,
A PREZIRE SRAMNE IZDAJICE,
KOJI SVOJU ZEMLJU IZDADOŠE
I ŽIVOTE SRAMNO IZGUBIŠE.

- III -

IZ ČITAVOG MOGA SREZA
TO JE MOJA OBAVEZA,
DA U IME CELOG RODA,
CRNOGORSKOG SVOG NARODA
DA O VELJKU RAKOVIĆU
JA ISPRIČAM OVU PRIČU,
INFORMIŠEM RAKOVIĆE
ŠTA BJEŠE U ŠAHOVIĆE,
NA HILJADU DEVETE STOTINE,
ČETRDESET I DRUGE GODINE,
PETNAJESTOG DECEMBRA JE BILO
DA ISPRIČAM ŠTA SE DOGODILO.
ŠTA RADIŠE TI ČETNICI
KRVOLOČNI IZDAJNICI,
ŠTO PRVAKA NARODNOGA
STRIJELJAŠE, STRICA MOGA.
VELIKOGA LJUCKOG TIĆA
VELIMIRA RAKOVIĆA.
KOJI HRABRO NA BRANIKU STADE
MLADI ŽIVOT ZA SLOBODU DADE.
UBIŠE GA FAŠISTIČKE SLUGE,
U DECEMBRU ČETRDESET DRUGE.
TOGA DANA, KADA JE STRADAO,
BEŠE VELIK SNIJEG NAPADAO,
ČITAV METAR, A MOŽDA I VIŠE,
U SVOJU GA KUĆU UHVATIŠE,
A ONDA MU I NJU ZAPALIŠE,
PORODICU U CRNO ZAVIŠE.
TOG DECEMBRA ČETRDESET DRUGE,
MILI BOŽE VELIKE LI TUGE,
U TO MESTO U VRLETNO TUSTO
TOGA JUTRA BEŠE RANO USTO,
SVOJOJ DJECI DA NALOŽI VATRU,
NE ZNAJUĆI DA ĆE DA GA SATRU.
TOGA DANA NI SLUTIO NIJE,
KAKVA HAJKA ZA NJIME SE KRIJE,
OD FAŠISTA I OKUPATORA
I NJIHOVIH MRSKIJEH ZLOTVORA,
OD DRAŽINIH ZLOGLASNIH KOLJAČA,
TALIJANSKIH VERNIH POMAGAČA.
OD VERNIJEH FAŠISTIČKIH SLUGU,
ŠTO NARODU NANOSIŠE TUGU.
ZADOVIJEK DA OSTANE TUŽAN
I DA STRADA NITI KRIV, NI’ DUŽAN.

VELJKOVU SU OPKOLILI KUĆU
PA HVATAJU I NJEGA I DUĆU
I NJEGOVU DEČICU MALENU
MILORADA, MIĆA I JELENU
UDARAJU PO DJECI KUNDACI,
KAO DA SU DJECA MANIJACI
A MIJOJKA NE GOVORI NIŠTA
JER SE PLAŠI MRSKIJEH FAŠISTA,
MORA DRŽAT JEZIK IZA ZUBA
DOK SE NIJE OKOMILA GUBA,
VELJKA VEŽU U OKOVE TEŠKE
PA GA VODE ŠAOVIĆU PEŠKE,
ŽIV SE OTUD NIKAD VRATIT NEĆE
PA SE STALNO KA DJECI OKREĆE,
JOŠ JEDANPUT DA IH VIDI ŽIVE,
AL IM NE SME NI POMENUT IME,
A KAMOLI DA BI IH POZVAO
JER SMRT PREKU ODMAH BI DOZVAO,
BRZO BI MU SUDILI, DRAŽINI ČETNICI
I SVI ONI DRUGI SRPSKI IZDAJNICI,
ŠTO SU TADA SLUŽILI SVE FAŠISTE ONE,
A OBRAZ SU DALI ZA DŽAK MAKARONE.
FAŠISTI MU ONDA KUĆU ZAPALIŠE
I MALENU DEČICU IZ NJE IZBACIŠE,
NA SNIJEG IH ISTERAŠE,
NI KRIVU NI DUŽNU
DOK SU ŽIVI DA ZAPAMTE
TU GODINU TUŽNU.
TROJE MALE DEČICE, RATNE SIROČADI
U SRED CIČE ZIME, DA UMRU OD GLADI.
ČETNICI SU BILI GORI NO USTAŠE,
ČITAVU IM KUĆU TADA OPLJAČKAŠE,
I POSLEDNJU KRAVICU KOJU SU IMALI
ČETNICI SU SA SOBOM TADA OTERALI,
ODUŽIO VELJKO SE, SVOJEMU NARODU
AL’ DOČEKO NIJE ŽIVOT I SLOBODU.
POLOŽIO ŽIVOT SVOJOJ DOMOVINI,
U NAJLJEPŠOJ SVOJOJ TRIDESTOJ GODINI.
ODUŽIO TAKO ON SE SVOME RODU
JER JE ŽIVOT DAO ZA ČAST I SLOBODU.
DA SE DIČE POTOMCI
OVOG VUKA GORSKOG
NAJHRABRIJEG BORCA
SREZA BJELOPOLJSKOG.

NIKO NE ZNA DAL’ ĆE DA SE VRNE
TADA GLASE SAZNADOSMO CRNE
PETNAJESTOG U PODNE BIJELO
KLONULO JE VELJKOVO TIJELO.
JUNAČKE SE GRUDI OLEDIŠE
RAKOVIĆA VELJKA NEMA VIŠE
TAKAV GLAS SE U TUSTVO VINUO,
A U GRADU DA JE PREMINUO
OVA VUJEST SVIJE IZNENADI
U JABUČNU I OPŠTINSKOJ VLADI
ZA TU BOLNU VIJEST KAD SAZNAŠE
TO OPŠTINSKO RUKOVODSTVO NAŠE,
DA SU DRUGA IZGUBILI SNOVA,
RAKOVIĆA VELJKA – IVANOVA.
TA IH VIJEST DUBOKO POTRESE
OPŠTINOM SE ČITAVOM PRONESE
SASTAŠE SE OPŠTINSKE NACIJE
DA ODRŽE KOMEMORACIJE
DAN ŽALOSTI OPŠTINU ZAHVATI
DA JE NIJE LAKO OPISATI.
ZASTAVE SE NA PO KOPLJA VIJU,
A GRAĐANI ZA NJIM SUZE LIJU
ĐE SE DVOJE SASTANE IL’ SRETE
BILO STARO ILI MALO DETE,
SVE O VELJKU PRIČA I GOVORI
SVUD JEDNAKO – KO U CRNOJ GORI.
U VELJKOVOJ RODNOJ KOLIJEVCI
SVUD SE ČUJU TUŽBE I LELECI.
ĐE SE ZA NJIM PLAČE I UZDIŠE
ŠTO GA NIKAD NEĆE VIDET VIŠE
BJELO POLJE, NAŠA METROPOLA,
PUNA TUGE I VELIKOG BOLA.
NEMA U NJOJ PJESME NI VESELJA
ŽALE VELJKA, SVOGA GRADITELJA
TU SU LJUDI, TVRĐI OD ČELIKA,
AL ZALUDU, ŽALOST JE VELIKA.
FORMIRA SE ODBOR ZA SAHRANU,
OVOG MESTA, BORBE VELIKANU.
JA IH NE BIH NABRAJAO KO SU,
DRUGOVI MU I SABORCI TO SU.
ODREDIŠE ZATIM DELEGATE,
ŠTO ĆE MRTVOG VELJKA DA DOPRATE,
DO GROBNICE VIŠE SELA TUSTA,
GDE MU SADA STOJI ONA PUSTA,
VJEČNA KUĆA OD KAMENA
BEZ PROZORA I TEMENA.

TU POSLAŠE I DUŠANA, BRATA
I DVA SINA, ŠTO GA ZOVU TATA,
KAD STIGOŠE GDE IH VELJKO ČEKA
ZAR BRAT MOŽE PRIĆI BEZ LELEKA
MRTVOM BRATU DA NE REČE – L E L E !
TO NIT’ MOŽE BITI, NITI LJUDI VELE,
ZNAT NE MOŽE KO TU NIJE BIO,
NIJE ŠALA, BRAT JE BRATU MIO.
DUŠAN LICE POLJUBI MRTVAČKO
TO TIJELO HRABRO I JUNAČKO,
A ZATIJEM DVA VELJKOVA SINA
KO DVA ORLA S VISOKIH PLANINA
KAD SE ONO SPUSTE NA LITICU
TAKO ONI NA VELJKOVOM LICU,
SPUSTILI SE PA GA LJUBE OBA
KAO ONO U ĐETINJE DOBA,
IZ OČIJU VRELE SUZE TOČE
VIČU ’’LELE – NAŠ VOLJENI OČE’’
NAŠE TOPLO IZGUBLJENO KRILO
TVOJE NAS JE IME OKITILO,
DOVIJEKA ZAHVALNI TI MI SMO
I AKO TE RANO IZGUBISMO,
ONDA HRABRI VELJKOVI SABORCI
I OSTALA BRAĆA, CRNOGORCI,
U ŽALOSTI I VELIKOJ BOLJCI
SAOPŠTIŠE VELJKOVOJ MIJOJCI
ŠTO JE S NJIME DJECU IZRODILA
TA ROSIĆKA PONOSNA ODIVA,
DUĆO NAŠA, RODITELJU MILI
MI SMO TVOGA MUŽA SAHRANILI
NO MIJOJKA NE BUDI ŽALOSNA
NO NA NJEGA GORDA I PONOSNA,
LIJEP POROD S NJIM SI IZRODILA
CRNU GORU SA NJIM OKITILA,
DA GA SLAVI I DA SE PONOSI
DOK JUNAČKO SVOJE IME NOSI.
DOK PRKOSI LOVĆEN OBLACIMA,
DOK SE VENCI PLETU JUNACIMA,
CRNOGORSKIH DOKLE JE PLANINA
I NJENIJEH BRDA I DOLINA,
IZ OBLAKA DOK PADAJU KIŠE,
ETO DOTLE – PA DOKAD BI VIŠE ?
TU MIJOJKA – KO SUPRUGA SVAKA,
NE OTRPLJE, NEGO SE ZAPLAKA
VELJKU HVALA, ČAS I SLAVA SVAKA,
VJEČAN SPOMEN I ZEMLJA MU LAKA.

PREKO DUGE NJIVE
                                                    KRVCA JE KAPALA,
                                                    PO BELOME SNEGU,
                                                    IZ NJEGOVIH RANA.

                                                    NJEGOV OTAC IVAN,
                                                    TU KRV JE SKUPLJAO
                                                     I KRVAVI SNIJEG
                                                     U NJEDRA STAVLJAO.

                                                     NA VRH SELA  TUSTA
                                                     SAD MU JE GROBNICA
                                                     S PETOKRAKOM ZVEZDOM,
                                                     SVIJETLOGA LICA.

                                                     UPOREDO SA NJOM
                                                     I MOJA SE VIDI,
                                                     A POTOMSTVO NAŠE
                                                     NEMA DA SE STIDI.

                                                     PETOKRAKA NA NJIMA
                                                     NEK PONOSNO STOJI
                                                     DA SE ZNADE KO SU,
                                                     NARODNI HEROJI.


SVI VELJKOVI POTOMCI ZNAT MORAJU OVO – ZABORAVIT NE SMEJU VREME HITLEROVO
                                     ( MIRKO D. RAKOVIĆ  - 20.01-2012-)

Nesto se slabo javljaju... Mozda je tama zaborava pala na ona davna vremena  (prim. admina) NA ZALOST...

MOJA PRIJA


Milovan Raković sa suprugom Dragicom

Ovih nekoliko stihova posvećujem bratu Milovanu i snahi Dragici koji žive u Subotici.

Dođe jednom moja lepa prija
Iz Lijeske – Zejak Anđelija,
Pa me tada na motoru viđe
S desne strane reke Ljuboviđe

Rekla mi je – prijatelju mio
Bil se s jednom curom oženio,
Jedna moja drugarica mila
Za tebe bi ona dobra bila

Da je uzmeš – samo kad bi znala
Ja bih tebe sa njom upoznala,
Dođi sjutra do dvanajest sati
U Lijesku – ja ću te čekati

Onda ćemo otić uz Galicu
Da vidimo jednu čobanicu,
Koja ovce po Sokocu čuva
Kad pomuze – vareniku kuva

Ona ima sira i skorupa
Kod nje ćemo večerati skupa,
Ako ti se njena hrana svidi,
A ti češće dođi pa je vidi

S njom se ženi još ovoga leta
Jabučino nije preko sveta,
Tomaševci – svi će da se čude
Kad jetrva mojoj sestri bude

A onda je vodi niz Galicu
I s njom idi – tamo u ravnicu,
Da zasnuješ svoju porodicu
U lijepu varoš Suboticu

Sjutra dan sam otišo kod Anđe
I molio da Dragicu nađe,
Da joj priča – što je meni milo
Kako rekla – tako je i bilo.

JEDMA MALA USPOMENA





JEDNA MI SE MALA SVIĐE
BLIZU REKE LJUBOVIĐE,
NA OBALI REKE LIMA
GDE LIJEPIH CURA IMA,

NA SEVERU BJELOG POLJA
ODAKLE JE LJUBAV MOJA,
IZ LIJEPOG TOGA KRAJA
SVIĐE MI SE JEDNA M A J A.

UGLEDAH JE TOGA LJETA
PORED LIMA KAKO ŠETA,
PA JOJ REKOH TOGA DANA
DA ŠETATI NESME SAMA.

U NIKOLJCU POKRAJ MOSTA
LJUBAVI JE BILO DOSTA,
JOŠ VIŠE ĆU DA JOJ PRUŽIM,
SAMO VOJSKU DA ODSLUŽIM.

PA ĆU ONDA DA JE VODIM
S NJOM POTOMSTVO DA IZRODIM,
GDE MI PRVO SUNCE SINU,
U TU RAVNU VOJVODINU.

Ovu malenu pesmicu posvećujem sinu IVANU i snahi MAJI – za njihov dan venčanja, 03.06.2006, za njihovo zdravlje i veselje i svaku sreću u braku, životu i radu.
MIRKO D. RAKOVIĆ

KAD JE VOJNIK ARMIJU SLUŽIO


S MNOGIM SAM SE U SOMBOR DRUŽIO
KAD SAM VOJSKU TITOVU SLUŽIO,
U GARNIZON CRNOGORSKOG TIĆA
PUKOVNIKA VELJKA MAŠKOVIĆA.

OD SVAKUD JE TU BILO VOJNIKA
ŠTO SU BILI I PONOS I DIKA,
ČUVALI SMO KULTURNE IDEJE
ONE NAŠE LEPE SFRJ.

TU SAM BIO OSAMN’ES MESECI
AL TO NISAM PRIČO MOJOJ DECI,
DOM ARMIJE KUĆA MI JE BIO
SA TIM SAM SE UVEK PONOSIO.

PA SAD I TO HOĆU DA NAPIŠEM
JER ZA ONOM LEPOTOM UZDIŠEM,
NEK POTOMCI PRISETE SE TOGA
LEPOG DOBA IZ VREMENA MOGA.

JA VELIKU IMAO SAM SREĆU
PA TE DANE ZABORAVIT NEĆU,
TAJ PUKOVNIK MNOGO MI JE MIO
JER JE UJAK MOJOJ MAJCI BIO.

KAD JE VELJKO SAZNAO ZA MENE
PREBRAO JE SVOJE USPOMENE,
GDE JE MLADE PROVODIO DANE
IGRAJUĆ SE U MORAČKE STRANE.

SETIO SE I ONOGA TIĆA
MOGA STRICA VELJKA RAKOVIĆA,
ŠTO JE SA NJIM ČUVAO GOVEDA
O TOM MOŽE DA SE PRIPOVEDA.

I MOG OCA RAKOVIĆ DUŠANA
GORSKOG VUKA KOJI NEMA MANA,
ŠTO JE UVEK LETEO KO PTICA
PREKO STRMIH MORAČKIH GLAVICA.

NA POLIGON ODMAH JE DOŠAO
DA BI HITNO MENE PRONAŠAO,
UŠAO JE ČELA UZDIGNUTA
MEĐU VIŠE HILJADA REGRUTA.

PA OKUPI SVOJE PODČINJENE
DA BI ŠTO PRE UGLEDAO MENE,
JER ĆE ONI LAKŠE DA SE SNAĐU
U GARNIZON MENE DA PRONAĐU.

STAREŠINE BRZO ME NAĐOŠE
PA S PONOSOM NJEMU ODVEDOŠE,
MAŠKOVIĆ SE OBRADOVA TOME
NAROČITO DOSTOJANSTVU MOME.

ZAGRLI ME I PRIVUČE SEBI
KO SE TOME OBRADOVO NEBI,
NEPOZNATI OFICIR ME VOLI
PA KO TOME MOŽE DA ODOLI.

ONDA VELJKO IZDADE NAREDBU
DA ME SJUTRA PONOVO DOVEDU,
DA ME PRIME I EKIPE DVIJE
U SOMBORU U DOMU ARMIJE.

DA TU SVOJU ZAKLETVU ODUŽIM
U KUHINJI VOJSKU DA ODSLUŽIM,
DA ME STAVE I ZA ŠEFA SALE
STAREŠINE SVUDA DA ME HVALE.

ZA IZLAZAK IMAM STALNU VIZU
KAO DA SAM NEGDE U PARIZU,
I DA ŠETAM SVUDA KUDA HOĆU
IMAM PRAVO I DANJU I NOĆU.

TU MI DANI BRZO PROLETEŠE
KO MARSOVCI S NEBA DA SLETEŠE,
STEKAO SAM MNOGE PRIJATELJE
I SVE SVOJE ISPUNIO ŽELJE.

KAD BI ONO MOGLO SE VRATITI
TO NE MOGU NIKAD PREŽALITI,
VLADALO JE BRATSTVO I JEDINSTVO
KAKVO DANAS MNOGI SVESNI NISMO.

U SOMBORU U ZELENOM GRADU
ŠETAO SAM KO PO TITOGRADU,
KAD SAM ŠKOLU U NJEMU UČIO
DA SE NEBIH KROZ ŽIVOT MUČIO.

U VREMENU OD KAD SAM POSTAO
SOMBOR MI JE U SRCU OSTAO
I NJEGOVA LEPA OKOLINA
GDE SAM STIZO I DO APATINA.

SJEĆANJE
--------------

IMAM MLAĐEG BRATA MILOVANA
ZAJEDNO SMO OD NAJMLAĐIH DANA
MOJ ŽIVOT JE MNOGO TEŽI BIO
U NJEMU SAM SVAŠTA DOŽIVIO

TA VREMENA JOŠ TEŽA SU BILA
POSLE ONIH RATNIJEH GODINA
JA OD NJEGA STARIJI SAM BIO
PA SAM KUĆI VIŠE PRINOSIO

TAD USLOVI JOŠ TEŽI SU BILI
KAD SMO ONO IMANJE KUPILI
DANONOĆNO MOR'O SAM DA RADIM
DA BI KUĆE MOGO DA IZGRADIM

MNOGI MISLE – BILO MI JE LAKO
AL' VERUJTE – NIJE BILO TAKO
NEPREKIDNO RADITI SAM MORO
DOK SAM REKO ''ZBOGOM CRNA GORO''

PA NI ONDA LAKŠE BILO NIJE
RADIO SAM VIŠE NEGO PRIJE
PRAVIO SAM KUĆU OD KAMENA
NIJE BILO RADNOGA VREMENA

A SAD OPET POSLUŠAJTE MENE
JA ĆU JEDNU RADI USPOMENE
DA NAPIŠEM PJESMARICU MALU
ŠTA JE BILO U MOJEM SLUČAJU

DA NASTAVIM TAMO GDE SAM STAO
MADA MISLIM DA SAM PRETERAO
MORAM SKRATIT I TEKSTA I SLIKA
JER BI KNJIGA BILA PREVELIKA

MORALI BI ČITAT SVAKOG DANA
JER BI BILO NA HILJADE STRANA
I AKO JE OVAJ ŽIVOT MALI
MESECIMA LJUDI BI ČITALI

MOGAO BIH I IMAO SNAGE
DA OPIŠEM USPOMENE DRAGE
PA JOŠ JEDNU PJESMU ĆU SROČITI
JER JE NEBIH MOGO PRESKOČITI

PA ĆU REĆI U KRATKIM CRTAMA
ŠTA SE SAMO DOGAĐALO NAMA
S JEDNOM ŽENOM ŠTO SAM UPOZNAO
KAKVU SREĆU SA NJOM SAM IMAO

U ''KOBEKSU'' NA SLIJEPAČ MOSTU
DOZVOLJEN JE PRISTUP SVAKOM GOSTU
DANONOĆNO TU SE RADIT MORA
SMENA BUDE TEK KAD SVANE ZORA

PONEKADA NI ONDA SE NEDA
PREKINUTI DA SE SMENA PREDA
GOSTIJU JE SVE VIŠE I VIŠE
OD UMORA TEŠKO SE I DIŠE

I MUZIKA TU JE BILA FINA
IZ NOVOGA SADA – S PETROVARADINA
MUZIČARI - DOBRI SU NA GLASU
AL' GLEDAJU KAKO DA SE SPASU

NAVALILI GOSTI SA SVIH STRANA
VIŠE IH JE NO ŠLJIVOVIH GRANA
NI PO SATA NE DAJU IM MIRA
I DAN I NOĆ – MORA DA SE SVIRA

PA NE MOGU DA OTIDU NIĐE
NI DO BISTRE REKE LJUBOVIĐE
RADILO SE I PO DVADEST SATI
AL' TO NIKO NE MOŽE DA SHVATI

KUVARIMA – DUŠA JE U NOSU
DA IH PITAŠ – NE BI ZNALI KO SU
NA HILJADE SPREMAJU OBROKA
OD PREMORA NE VIDIŠ IM OKA

DA UGOSTE TOLIKO TURISTA
NA SAT IH JE I VIŠE OD TRISTA
SVAKO HOĆE NEŠTO PREKO REDA
A IMAJU I DRUGIH POTREBA

KONOBARI – KO SOKOLI SIVI
UVIJEK SU SVAKOG UGOSTILI
BAKŠIŠA JE UVEK BILO DOSTA
ZA DAN JEDAN – NJIMA PLATA OSTA

TE GODINE – SEDAMDESET PRVE
MILI BOŽE VELIKE LI VRVE
SEZONA JE – SVI IDU NA MORE
NI SAM NE ZNAM ODAKLE SE STVORE

TOGA DANA UMORAN SAM BIO
KAO DA SAM LIVADU KOSIO
DVADEST SATI – BILO MI JE DOSTA
ZA ODMOR MI – JOŠ ČETIRI OSTA

DVADEST ŠESTOG JULA TO JE BILO
DOBRO PAMTIM ŠTA MI SE DESILO
PRIJE PODNE OKO DESET SATI
UVEK ĆU SE TOG DANA SEĆATI

MOTOROM SAM DOŠO DO LOZNICA
GDE MI ŽIVI SESTRA – UDOVICA
PRO POPOVA PRLA – MAKADAMOM
PRAŠINA SE PODIZALA ZA MNOM

KADA BLIŽE NJENOJ KUĆI PRIĐOH
JEDNU CURU NA TERASI VIĐOH
NIJE LEPA – ALI JE STASITA
IZGLEDA MI – MNOGO PONOSITA

BJEŠE TANKA, VITKA I VISOKA
BEZ SUMNJE JE PRAVA CRNOGORKA
VIDEH NJENO NASMEJANO LICE
PA MI NEŠTO PRIONU ZA SRCE

DVA JOJ OKA SJAJU ISPOD VEĐA
DO RAMENA KOSA JOJ JE SMEĐA
KO JABUKA - RUMENO JOJ LICE
IZNAD OČI – CRNE TREPAVICE

JA LJEPOTU ONDA NISAM GLEDO
TOG ČASA SAM NJOJZI SRCE PREDO
PA POMISLIH – OVA JE ZA MENE
SAMO SESTRA – DA NEKUDA KRENE

TAKO SAM JE GLEDAO SA TREMA
SPAVA MI SE – AL SPAVANJA NEMA
DONESI MI CURO MALO VODE !
ONA SKOČI – U KUHINJU ODE

PO KUHINJI NEŠTO JE PRČKALA
KAO NEŠTO DA MI JE ZBRČKALA
SKUVA KAFU I DONESE SOKA
TOG DANA SAM PIO KAO STOKA

SESTRA REČE – TA CURA GLEDA TE
ČINI MI SE – PRILIKA JE ZA TE
TO JE KĆERKA – RAJEVIĆA BRANKA
MAJKA JOJ JE OD SINĐIĆA – STANKA

IZ KORITA KUDA OVCE PASU
FAMILIJA – ČUVENA NA GLASU
ĐALOVIĆI I OKOLNA SELA
ĆOJBAŠE IH ZOVU OD MALENA

ALEMPIJE – DEDA JOJ SE ZVAO
NIKOM NA SE – NIKAD NIJE DAO
OPSOVAT GA NIKO NIJE SMIO
JER VELIKI PRZNICA JE BIO

OTAC BRANKO – SVE JE NASLEDIO
NIKOME SE NIJE PONIZIO
UZ GUSLE JE UVIJEK PJEVAO
KAD JE STOKU NA PAŠU TJERAO

NIKAD NIKOG – NIJE SE STIDIO
NA DALEKO – UVEK JE VIDIO
RADIO JE ČASNO I POŠTENO
SVE OVAKO KAKO JE REČENO

TO MI PRIČA MOJA SESTRA
TU JE BLIZU BILA CESTA
NISAM MOGO – DA ODGODIM
NO SVE MISLIM – DA JE VODIM

REŠIH SA NJOM DA SE ŽENIM
CEO ŽIVOT DA PROMENIM
PORODICU - DA ZASNUJEM
RODITELJE – OBRADUJEM

SVE TO BEŠE IZNENADA
NA MOTOR SAM SJEO TADA
IZA SEBE NJU STAVIO
SA SESTROM SE POZDRAVIO

OTIDOSMO PRAVO DŽADOM
SLEPAČ MOST SAM GLEDO KRADOM
NISAM MOGO DOĆ U SMENU
KUĆI VODIM MLADU ŽENU

U JABUČNO KAD STIGOSMO
RODITELJE TAD VIDESMO
PONOSITO JA IH GLEDAM
HOĆU SNAHU DA IM PREDAM

JA IM PRIČAM SVE DA ČUJU
ONI MENI NE VERUJU
BIJAŠE IM MNOGO MILO
OD NJE ČUTI ŠTA JE BILO

NAČULJILI OBE UŠI
NA KUĆI SE DIMNJAK PUŠI
TO VEČERU MAJKA SPREMA
JER GOTOVO NIŠTA NEMA

POSLIJE SMO VEČERALI
HLEBA, SIRA I KROMPIRA
I KISELOG MLEKA BEŠE
DA U KUĆI BUDE MIRA

NA POSO SE SNAHA DADE
OD TOG DANA TU OSTADE
ONA RADI U TKAČNICI
JA ''KOBEXU'' – ''BJELASICI''

NAIVNI SMO POSLE BILI
POSLOVE SMO NAPUSTILI
OTIDOSMO TRAŽIT SREĆU
U PRIVATNOM PREDUZEĆU

NAPUSTISMO BJELO POLJE
NE OD NAŠE DRAGE VOLJE
NO USLOVE TRAŽIT BOLJE
ODOSMO U PRIJEPOLJE

NI TU NISMO DUGO BILI
RADNJU SU NAM ZATVORILI
IMADOSMO MALO SREĆE
PROMENISMO PREDUZEĆE

IZ BEČEJA JEDNA FIRMA
ZA TRGOVCE MESTA IMA
ONI BJEHU IZ RAVNICE
OTVARAJU PRODAVNICE

JA I ŽENA TU OSTASMO
U FIRMU SE UGURASMO
TRI GODINE TU SMO BILI
I DOSTA SE NAMUČILI

AL' NAM NI TU VAJDE NEMA
MORA MESTO DA SE MENJA
STIŽE VIJEST IZ RAVNICE
ZATVARAMO PRODAVNICE

JA I ŽENA – JAOJ MENI
OSTADOSMO SKAMENJENI
VIŠE NAM JE SVEGA DOSTA
SKOČIT ĆEMO U LIM S MOSTA

DOĐE JEDAN MAĐAR MLADI
PRIJATNO NAS IZNENADI
REČE NAMA – NISTE LUDI
NO BUDITE SVOJI LJUDI

'AJTE S NAMA U GRADIŠTE
DA NAĐETE UTOČIŠTE
NAŠA FIRMA MALA NIJE
NOSI NAZIV INDUSTRIJE

TU SE MNOGO ŽITA MELJE
SVUD JE PJESMA I VESELJE
U SKLOPU JE KOMBINATA
TU ĆEŠ MIRKO BITI TATA

TI ĆEŠ TAMO ŠERIF BITI
LJUDI ĆE TE CIJENITI
NAŠ PREDSTAVNIK TI SI BIO
KOLEKTIV SE PONOSIO

NEMOJ SADA NI DA ČUJEŠ
DA OTKAZE POTPISUJEŠ
NE SMIJEŠ NAS IZNEVERIT
NO SE MORAŠ S NAMA SELIT

DO STANA ĆEŠ SVOGA DOĆI
MI ĆEMO TI SVI POMOĆI
MI SMO TAMO SVI KO JEDAN
NEĆEŠ KOD NAS BITI ŽEDAN

JER SVI DOBRO ZNAMO KO SI
TO TI MNOGO DOPRINOSI
TRGOVCA TE BOLJEG NEMA
OD PRIMORJA PA DO SREMA

PO TERENU SVUD SI HODO
MNOGO SI NAM BRAŠNA PRODO
VIŠE NEGO OSMORICA
KOJE ČEKA MITROVICA

ONI VIŠE RADIT NEĆE
ŽELIMO TI MNOGO SREĆE
RADNICI SU ODLUČILI
I PO MENI PORUČILI

S PORODICOM MORAŠ IĆI
SVI ĆEMO VAM RADO PRIĆI
ŽENU ĆEMO ZAPOSLITI
BLAGAJNICA TU ĆE BITI

PRIHVATISMO ŠTO JE REKO
TU SAM NOVU KUĆU STEKO
U GRADIŠTU - KOD BEČEJA
S PUNO PESME I VESELJA

PRIJATELJA IMAM DOSTA
ZAUVEK MI SRCE OSTA
S PORODICOM U GRADIŠTU
SVAKI DAN SMO U DVORIŠTU

ŽIVOT MI JE LIJEP BIO
PENZIJU SAM OSTVARIO
DRUŽIO SE SA MNOGIMA
ZAHVALAN SAM ZA TO SVIMA

UNUČAD SU STALNO SA MNOM
VIŠE NEGO S NJINOM MAMOM
STALNO ŽELE DA ME VIDE
NEMA ČEGA DA SE STIDE

SADA PISAT NEĆU VIŠE
AMERI ME UNIŠTIŠE
TELO MOJE OZRAČIŠE
SVU MI DUŠU RAZORIŠE

SAD POSLEDNJE DANE BROJIM
KAO I DA NE POSTOJIM
JEDNOG DANA JA ĆU OPET
NA STRAŠNO SE BRDO POPET

VIŠE ONOG SELA TUSTA
GDE ME ČEKA ONA PUSTA
VJEČNA KUĆA OD KAMENA
BEZ PROZORA I ŠLJEMENA

U KOJOJ SAM U MLADOSTI
SVOJIH DRAGIH STAVLJO KOSTI
PA I MOJE NEK TU BUDU
AKO NISAM ZA OSUDU.

ŠARULJA

NJIVU ĆEMO ŽNJETI I KOSITI
MLADI MOMCI SNOPOVE NOSITI,
TU DO GUMNA NA KOJEM SE VRŠE
NEMA KUĆI DOK SVE NE ZAVRŠE.

ŠTA DA ČINIM SA MOJOM ŠARULJOM
NITI HOĆE SLAME NI SIJENA,
NEGO SAMO PŠENICE BJELICE,
RAŽI, JEČMA ILI KUKURUZA.

NIJE MENI ŠTO ĆE ME POJESTI
NO JOJ SVE TO MORAM I SAMLESTI,
DA NAHRANIM TU MOJU ŠARULJU
MORAM PLAĆAT OVU SKUPU STRUJU.

SVE NEKAKO MOGU ODOLJETI
NO ŠTO MORAM I VODE DONETI,
JEDNA KANTA DOVOLJNA JOJ NIJE
NO ODJEDNOM POPIJE I DVIJE.

DOKLE STIGNEM  DO TE LJUBOVIĐE
MENE MNOGO VOZILA OBIĐE,
A KAD STIGNEM DO TE BISTRE VODE
MISLIM DA SAM STIGO DO SLOBODE.

AL’  NE MOGU TUGU DA UBLAŽIM
ŠEST MESECI ČOBANINA TRAŽIM,
OVO PIŠEM JA IZ PRVE RUKE
JER VELIKE SNAŠLE SU ME MUKE.

JA SAM ETO NE NAVIKA
ČUVAT KRAVU BEZ BICIKLA,
PA DA TAKO SVOJE ŽIVCE SMIRIM
DO PIJACA PONEKAD NAVIRIM.

NEMA JADNA ČOBANICE
PA SVE  MORA KRITI LICE,
NO ĐE MENE JAD OBUZE
KAD JE NEMA KO DA MUZE.

SJUTRA ĆU JE VODITI NA PAZAR
PA MAKAR JE PRODAO ZA DINAR,
DA JE ČUVAM VIŠE NEMAM SNAGE
PA POZIVAM PRIJATELJE DRAGE.

ČUJTE LJUDI AKO BOGA ZNATE
I IMALO MILOSTI IMATE,
NEKA ŽALOST SVEGA ME OBUZE
NIKO NEĆE KRAVU DA POMUZE.

OSTARO SAM, A TEŠKO I HODAM
PA SE REŠIH ŠARULJU DA PRODAM,
JER NE MOGU TUGU DA UBLAŽIM
ŠEST MESECI ČOBANINE TRAŽIM.

HTEO SAM IH PLAĆAT SA EVRIMA
ALI NEKO ČUDO DEŠAVA SE S NJIMA,
NIKO NEĆE ŠARULJU DA ČUVA
ALI VOLI MLIJEKO DA KUVA.

I SKORUPA SVAK VOLI DA JEDE
TE IZGLEDA KOD NAS NEMA BEDE,
TO JE ONA KORA S VARENIKE
KO JE JEDE – TAJ OMASTI BRKE.

SKUPLJAJU JE SVE NAŠE PLANINKE
JOŠ JE BOLJA S OVČJE VARENIKE,
SA SKORUPOM DOBRA JE I PURA
JEDNOSTAVNA TO JE PROCEDURA.

GOSTIJU SAM IMO IZ DALEKA
ŠARULJA JE DAVALA MI MLEKA,
IMAO SAM SIRA I SKORUPA
S MNOGIMA SAM VEČERAO SKUPA.

PAZARNI JE SJUTRA DAN
ŠARULJU ĆU DA PRODAM,
KO JE KUPI IMAĆE PRILIKE
DA POSRKA OD NJE VARENIKE.

HVALIT ĆU JE KOLIKO SE MOŽE
KO PRODAJE I BOG MU POMOŽE,
LIJEPA JE, STEONA JE, BRZO ĆE SE OTELITI
TAKO NEŠTO SAMO SEBI NEKO MOŽE POŽELITI.

SVAKOG DANA PASE U ŠUMICU
IZGLEDAMI DA NOSI JUNICU,
NAJBOLJA JE KRAVA NA VIDIKU
NE PROPUSTI OVAKVU PRILIKU.

MENJO BIH JE ZA DVIJE-TRI KOZE
AL DA BUDU BELE ILI ROZE,
AKO NEKO NE IMADE PARA
MOŽDA IMA NEKAKVIH CIGARA.

ONDA REČE KOMŠINICA KLARA
TA ŠARULJA MNOGO TI JE STARA,
ODAVNO JE ONA POMUŽENA
PONAŠA SE KO NAJGORA ŽENA.

ALI SKOČI I KOMŠIJA PIŠTA
MIČI KOMŠO KRAVU IZ DVORIŠTA,
BOLJE TI JE SPAVAT U KREVETU
NO UGAĐAT ČITAVOM SVIJETU.

NIJESI SE PROSLAVIO SLAVOM
SA ŠARULJOM OVOM TVOJOM KRAVOM,
UMORAN SI, A JEDVA I HODAŠ
NEGO GLEDAJ ŠTO PRE DA JE PRODAŠ.

ONA GLEDA DA JOJ KUPIŠ HLEBA
ZA NJU SEDAM, A ZA TEBE JEDAN,
BRZO ĆE TE TAKO DA UNIŠTI
NEĆEŠ VALJAT NI SEBI NI PIŠTI.

JA NAHRANIH ŠARULJU ISTO KAO JUČE
DOK ODJEDNOM ONA ZAPOČE DA MUČE,
ETO VIDIŠ KOMŠO ŠTA TI REČE PIŠTA
NO TU NAPAST BRŽE MIČI IZ DVORIŠTA.

JA ZAVEZAH TADA ŠARULJU ZA VRAT
PA K PIJACI SA NJOM MORADOH SE DAT,
SUSRETE ME TAMO JEDAN ŠUMADINAC
MLAD JE MOMAK – IZGLEDA KO KLINAC.

IMAM VELI DOBROGA PASTUVA
NJEGA NIKO NETREBA DA ČUVA,
IMAM KAŽE JEDNO MLADO ŽDREBE
BAŠ BI DOBRO TO BILO ZA TEBE.

UPORAN JE HOĆE DA ME SMUVA
DA UDOMI NJEGOVOG PASTUVA,
DAJ ŠARULJU DA SE MIJENJAMO
PA IDEMO KUĆI DA SPAVAMO.

SVE SE MISLIM, OVOGA MI SVECA
DA DAM KRAVU ZA TOGA ŽDRIJEBCA,
NEMOGU JOJ NANET VODURINE
BAR ĆE SADA SUNCE DA MI SINE.

KROZ VRLETNE RETKOVINE
ŠARULJU SAM KRAVU ČUVO,
I PO SUNCU I PO KIŠI
I KADA JE VETAR DUVO.

HAJDE REKOH NEK TI JE NA SREĆU
PA I KORIST DA IMADEŠ VEĆU,
JA NA KRAVI DA ZARADIM NEĆU
I NE TRAŽIM NADOKNADU VEĆU.

BAŠ SAM DOBRO PAZARIO
SAD MOGU DA PEVAM,
ŠARULJU SAM UDOMIO
I PROBLEMA NEMAM.

TAKO DADOH ŠARULJU
PA SAD NEMAM KRIZE,
NEĆE IMAT ZA ŠTO
KER DA ME UGRIZE.

SAD SAM SELJAK VESELJAK
AL U SRCU TUGU NOSIM,
OSTAO SAM BEZ ŠARULJE
PA MORAM DA KOSIM.

(MIRKO RAKOVIĆ - 20.09.2015.)